Српски сион

Бр 26

П СРПСКИ СИОН."

Стр. 429

нред њим поклонио цео, бар хришКански, свст. Под утецајем тога бола, а у бризи за хри 1нКанство,[!Ј није могао пана срцу одојвти , мего нозва „све л,уде, без разлике рода и обиталишта, иа јединство бонсаиске вере", гесIе — на 110корност „апостолској столици" и па сједин.еше са иаиском црквом. Много шта је наиа том нриликом у својој иосланици казао, у заносу своје омиљене мисли за таким сједињељем, не би ли, како тако, осиадио сједињсње претставницима и вернима иравославне цркве. Па и несачекав одговора па своју послаиицу са иадлежне стране, којем се можда — с разлогом — и није иадао. папа је одмах послао своје свештенике иа исток, да недонуштеним средствима врше унију. То је управо дало новода цариградском св. иатри јарху и св. Синоду васеленске цркве, да одговоре својом поеланицом папиној иосланици н његовим постуицима. Та је посланица иозната п читаоцима овога листа Она јс преведена бнла одмах на разпе језике и саонштена у разним листовима, а примљена је у православном свету са поштовањем, кога авторитет посланице и заслужује. Тако је она примљена. као што знамо, и у етаро католичким круговима. Она је иостигла сиој циљ. Пред послапицом цариградеког натријарха и Синода васеленске цркве тргла су сс и госнода у Ватикану. Осетивши неодољиви утецај и снагу, којом овлађује та носланица својом мирноћом и достојанством, дубоким освсдоћеи.ем и одлучпим исказивањем спажиих исгина, те сванђелским н аностолским хришћаиским духом, — пожурише се госнода Батиканска, да јој одговоре Чииили су то на разне узалудне начине, не би ли јој ослабили утецај, кога и сами онп осетише. Разуме се да ни листовн, који су у служби римског католицизма н папизма, иису Кутали. И загребачки ,.Каг ,о1Јск] 1л81 - ' се покрснуо, покушавајући да побија наводе иојединих тачака натриј араш ке послапице. У 7 броју своме, од ове године, „Ка^оИсМ 1л81" је донео један чланак нод написом „Е1Ио(Јие 1 ргауо81ау1је". У том чланку нокушао је безимени пиеац тога члапка, да докаже, е посланица цариградског патријарха иема нраво, кад заиадњацима пребацује додатак символу Никејско-Цариградском „ИИодие", т. ј. да Дух свети изходи и од Бога Сина, а не само од Бога Оца. Напротнв, хтео би он — после толико њих који то за толико векова, не могошс — да

докаже, е је тај додатак догматички онравдан, текстом св. писма, учсњем св. отаца, а особито рсшењима Лијонског и Флорентијског сабора. А да као нај јачи аргумеиат у одбраиу тога западпог. шнанског, доДатка у символу вере, павађа писац у „Ка(,о1. 1 ј .дајетај додатак ШЈО(]ие сабор јсдпе помесне заиадпс цркве истим иравом могао учети у символ Никејско-Цариградски, којим правом је .исам символ установљен на васеленском сабору г. 381 у Цариграду, и „орсепНо ргшлап па гараДи 1 па 181оки"! Римокатолике особито тишти, што патријарашка и синодална посланица у својој 7 тачци наводи и ово : „Сигурпо ће бити иознато папи Лаву XIII, да је православни нредходник и имењак његов Лав III. 809. г. саборно одбацио и жигосао против јеваиђелски и неумесни овај додатак „и од Сина" (Шшфхе) и нацртао неповрсћено и без икаквог додатка свети символ I ц П васеленског сабора на две сребрне таблице, грчки и латииски, с нримедбом: Ово је ставио Лав за л.убав и ради чуван,а иравославне верс. (Наес Кео ровш атоге е(; саиМа 6(1е1 огЉос1охае.) (Види Атанасија презвитера и библиотекара римског „УПат Кеоп1,ч III). Па и нисац у „Как>Искот В181и" не пропушта, да о томе наводу посланице п он каже коју. Признаје, да је папа Лав 111. „с1ао па (1\ г јета 8геђге111т 4ађИсата и сгк\'1 ву . Ре<;га у/АоШ\ и 1а41118кот 1 §ТСк0111 1ек8ћ1 811111)о1 УЈеГ012р0УЈе8Ц ђег с1отеЉа ДИодие". али да је „4о истјепо зато га1о, 8^о рара шје сИјеИо тШјепја брапјоЈукШ Мбкира, с!а је пиМпо и 81 т 1зо 1 и 1ај с1отеЛак 0б1ауШ, гасН бгка, кој1та 4о пце ђПо ро Vо 1 ј 1, јег с1а је 8ИУ18по," но да је „Веоп 111 ујегоуао, с1а рго12ћосИ 8У. ТЈиН 1 ос1 8ша, како 8е (,о VI(И ја8по 12 ије§'оуа рге^оуога 8а робПиПспиа Каг1а уеПко^а. 1 12 ^о§'а бко пце гасИ 1о^а с1 отеЉа 08шИо врапјокке сгкуе као ћегеИске, 1е 8И оне 1 (1а1је 1а.ј сЈотекак иро1ге1Лјауа1е 1 о§(:а1е и 8У621 8 Штот." Као одговор овоме чланку у „Ка1оИскот 1л8(;.и" написао је г. Веселиновић у органу свештеничког удружења „Веснику Српске Цркве" (свеска III и IV), те ево нрештамнао и у засебну књижицу, расправу, нод горе исписаним насловом. Пптање ћИодие-а као једне бардиналне догматичке диФеренције, која је изазвала оценлење западне цр .;ие од матере свију цркава, васеленске иравославне Христове цркве, а која и данас, крај римских догмата о ирвенству (нримат) н