Српски сион

Стр. 428

1896. расправља тему: „Међу које дужноети свештеничке спада дужност проповједања слова Божија; од какве јс вриједности тај рад свештенички у оиште; шта чине они свештеници, који немарно или никако неврше дужност своју? а<1 IV. На темељу ирочитане расправе свештснички збор доноси елиједећу резолуцпју : „проповједање елова Божија прва је свештеничка дужност, а савјесним вршењем те дужности, уз примјеран живот свештеника, оенива се царство благодати и царство славе; а снецијално подпже се углед свештеников и у народу и код власти овђе на земљи, а иа небу награду по оним ријечима Христа Спаситеља: — раве влаг'ш и в'крнкш — книди К7. радостк Господа твобГ№"! Напротив свештеник, који немарно или никако врпЈи дужност проновједања, није гтстир, него најамник, који напушта своје стадо и извргава га иогибели временој и вјечној, за које је одговоран овђе на земл.и црквеној власти својој, а па оном свјету одговара ће праведном суднји, ако само и једна дуиа његовом кривњом изгубљена буде, и подлежи страшиој казни муке вјечпе ио оним ријечима словр Божијега: „проклАТХ свакх творди д'кло ВожТј са неврежеше/их." Пресједник предлаже, да се гд. реФеренту јереју Николи Радошевићу у записиик изрази иризнање па његовом обилатом труду, кога је уложио изделавашем сноменуте расправе Збој) уважава једногласно п кличе му живио! V. Пресједиик износи у емислу високе конз. наредбе Бр. Е к. 88 од 14. марта 1896. на расираву „Распоред" о свршавању св. литургије ирежднчсв/мрЕНК^х дарова за вријеме св. четиридесетнице у год. 1897. а<1 V. Свешт. збор усваја једногласио предложени распоред додатком, да би исти распоред стално важио и у будуће. VI. Пресједник износи па расправу нредлог јереја Стојана Савића администратора парохије у Швици, да се поднесе представка високом сри. нар. црк. сабору путем иречасне конзисторије, да уреди, којим било пачином, тачно добивање нлаће, — а ако би цијели сходно било поднијети сличну представку па високу владу.

Бр . 26.

а<1 VI. Свештенички збор закључује једногласно, да се представком умоли Његова Преузвншеност гд. Бан, да овоме јадноме стању односно неуредном добивању свештеи. плаће крај учинити благоизволи. Уједно замолити Његово Високоиреосвештенство гд. Епископа Михаила за милостиво п моћно носредовање. VII. Пресједник подсјећа свештенички збор на оне наиадаје донесене у 43. бр. „Србобрана" нод насловом пЧм-ћаЛ" у горњо-карловачкој дијецези, у ком је Његово Високопреосвештенство иаш гд. Еиископ Михаило и виеока Епарх. власт неосновано и пакосно нападнута, те мнсли, да би сасвијем на своме мјесту било, ако би иречасни збор ирема томе своје становиште заузео. ас1 VII. Свештенички збор с' презиром осуђује на јавност изнесене измишљотине, извртања и нодвале којима кипи сноменути чланак „ асћаД" у горњо-карловачној дијецези; а на, против томе изјављује своју неограничену ириврженост и љубав умној и праведиој црквеној ноглавици Високонреосвештеном Енископу своме гд. Михаилу и узорној енарх. власти својој! Закључено и нотннсаио.

Књижевни прикази и оцене. ГШс^ие, Одговор — КакоПскот 1 ј 181и на чланак БЧНодие 1 ргауов1ау1је од С. М. Вееелиновића про®. богословије. Београд 1896. 16° са 37 страиа. Јавили смо излазак ово расправе, а сад хоћемо, да ју и нрикажемо. У уводу своје раснраве г. писац казује иовод којим је она написана. Г. 1894. као што нам је познато, управио је папа Лав XIII. своју „аностолску поеланицу" ,свима владарима и народима" са почетним речима: . 1'га(н:1.агае §'гаШ1а11о1И8 рићИсае 1ебИшоп1а". Посланицу ту издао је папа поводом свога педесетогодишњег бискупског јубилеума, а нод утецајем душевног му бола, што том приликом не мога видити у послушности „чапрама аностолској стотици" и оно „неизмерно мношт^о, које се није слагало с оним весељем католика (папским јубилејем) . . . Онолики дио људскога рода, који далеко од папе као странпутицом(?!) хода". Дакле, што се дап његова јубилеума није

„СРПСКИ СИОН."