Српски сион

стр. 44в.

„српски

сион. а

бр. 27.

самом црквом жупник Паскван, пред школом учи тељ римокатолик Јосин Паулић; сва тројица патјецаху се са поздравима Наш добри Архипастир својим милозвучвим гласом достојанетвено се бираним ријечима захвалио им, посијетио цркву, жупни двор и школу. У овој је српско-право елавну младеж дуго испитивао. Катихизирајући поучавао утврђују^и у вјери, љубави. надежди Хришћанској своје прађедовске вјере. Код толико напорног путовања, дашто, да је морало бити мало и одмора и окрепе. Па и ту видимо архипастира нашега као великодостојанственика, који умије свој високи позив пувим достојанством заступати; јер је сав нроткан и извезен милом нојавом и благом бесједом. Све му се бесједе како у цркви тако и изван цркве, као потоци еалијевају у једну велику ријеку његове душе и његових осјећаја оданости, љубави и привржепости према нашем узвишеном владару, светом патријарху, свијетлом бану и милом му Српском и брацком хрватском народу. Свуда шири слогу, љубав и узајамно поштовање. Па како и не би, кад види, да брат Словенац „тисти крањц" на и Израиљћанин натјече сс са братом Србином и Хрватом, да поиесе српски и земаљски барјак. Проиутовао је високопреосвештени господин два политичка котара: Војнићки и Слуњски. Марко Јуринчић, престојник котара војнићкога нронутовао је сав свој котар у пратњи владичиној, одавајући високодостојанственику како он тако и иодручно му чиновништво све почасти. Слава нрестојнику Јурунчићу! Слава и г. РудолФу Пехарецу суцу кр. кот. суда у Крњаку, који се са својим чиновништвом владици поклони, дочека и испрати га. Али котарског унравитеља слуњскога г Вуковца невиђосмо. Невидло га сунце ! Толико је паш понос српеки увриједио и јавно мнијење осудило га с мјеста тим више, што управља котаром, у ком је огромна већина срискога народа. Г. Вуковац као управитељ котара Слуњскога, ако не разумије што је дужност, а ма мора при коицу XIX. славе вијека знати, што је пристојност. У мјесто да дође свој ноклон учвниги великодостојанственику, он долази пред цркву Вељунску, распитује, ко је славолук правио, заповиједа, да се српска зас-тава са славолука снима. Али всуе! Нико га не слуша! Грми на чииовништво онћине вељунске, г.ако смједе на дочек и у пратњу поћи? Завршујемо са ијесмом, коју је сељак Илија

Перић пјесиик ио материну млијеку спјевао и овако на међи Скрадске, Вељупске и г. Будачке парохије уз многобројни народ Епископа поздравио: „0 Владнко напга главо света, „Сретна земља, ко'м Ти нога шета. „Вееело Те чека Србадија, „Над којом ее елаве в'јенад вија, „Под таковим еветијем пастиром, ,,Да нас еветим благословин! миром. „Да поејетиш нашу цркву евету, ,,Што је видиш на бријегу попету. „Што те чека ка озеба сунда, „Свједоче јој гласи са врхунда. „Што до Тебе никав не уради, „Одкад нам ее та дрква сагради. „Твој се прчлаз златним слов'ма пише, , Докле Србкн на крајини дише!'' Ето тако радостан и унраво узвишен био је овај пут каионичке носјете високопреосвештеног Госнодина Епискоиа Михаила по протоиопијату Будачком, на уз она многобројна клицања нека благоелови и дозволи нам, да се и овдје иаиише онај одушевљени иоклич: Живио! Живио!! Живио!!! Г.

ЛИ СТА К. Б Е I Е ш Е Е. (Посвећење) новоизабраног и нревишње потврђеног епискона вршачког, високопречасног п високодостојног господина Гаврила ЗмејапдвиЛа, неће бити, као што смо јавили, 1. (13.) јула о. г. Иосвећење Је одгођено на неизвесно време, ради изненадне болестн г. Змејановића. У своје време јавићемо када ће бити. (Сабороки Одбор). .Седнице почеле су од 17. (29.) јуна о. г. и трајале су шест дана неиреетано,- дре и после подне. Обављено је преко 600 предиета Од главнијих преджета решено је следеће: Љегова Светост, преУзвишепи г. Патрнјарх јавља Саборскож Одбору, да је у нже истога кондолнрао поводож сирти надвојводе Карла Људевнта и добио захвалу иа тој кондоленцијн, гато је узето са одобрељем на внање. Тако исто да је кондолирао п поводом смрти члапа саборског одбора, дра Бранка Стефаиовића. Дат је израз сажаљења у запнснику Саборског Одбора за негдашњим чланом. На ноновни захтев преузвпнгеног г. мпнистра-председника, да се занисници о седницама Саб. Одбора пмају у маџарскож преводу на увиђење иодноснти, решено је, обзирож на псстојеће законске одредбе, том захтеву не удовољити. — Министар-председник одобрио је да се може одстунити од досада-