Српски сион

В Р. 2?.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 439.

речи и т. д. То гледиште на дејетва благодати јесте чието механично; божанствена делатност је неоиходно и безуветно привезана за извесни иродес спољашње човечје делатности, за извесно свршавање извесног дејства. На то се и указује у латинском термину „ориа орегаћип". Ири том се одбацује и сваки живи одношај вернога према дејствима благодати. Он може не веровати у то дејство, и без обзира на то, оно ће имати за њега силу; он се може односити према њему потпунде равнодушно и ипак ће добити благодат". 1 Оиос1 ас4јуе е(; ргохјгае е4 швћчтеп1аШег еДхсИ дгаНат шбМбсаИошв, ев! §о1а аеМо 111а ехЈета, ^цае васгатепШт сНеНт-, е4 ћаес уосаћи - орив орегаШт, асс1р1еп(1о ра881уе (орега1ит), П:а и1 1(1ет васгатепћпп еопГегге цгаИат ех ореге орега!о, циат еопГегге ^гаИат ех VI 1р81и8 асИопЈз 8асгатеп1аН8 а Бео ас1 1тс 1П8М1и1ае, поп ех тегко а^епИв уе1 8и8С1р1еп118. Тако објашњује теорију о дејсгву тајана ех ореге орега(;о Белармин 2 . 8аегатсп!ит ех У1г1и4е оре148 орегаН сопГег1 ^гаИат, Иа (јио(1 поп гесцпп4иг И>1 1) ош 18 тои18 ткепог, (|и 1 тегеа!иг ^гаИат, 8е(1 аиШеИ, сјиос! 8И8с1р1еп8 пои ропа! ођјсет. Тако су судили о ори8 орега4ит богословп католицизма у средњем веку. 3 Друга особина католичког учења о тајнама, која сведочи о ропском стању световњака у римској цркви, налази се у одузимању чаше Господње. Та особпна католицизма је била, тако рећи, „цимер" иревасходства јерархије над световњацима и у њеној оцени међу богословима разних исповедања, школа и праваца нема несугласности. Причешћивање иод једним видом, вели Херцог, раширило се на западу, као резултаг јерархије, која је све више и више јачала, и која је без икаквог страха ирилагодила установу Опаситељеву или бар растумачила Писмо (пште № нја кси) у своју корист 1 '. 4 Стога се није чудити, игго је питање о чаши стицало значаја и постајало горућим сваки пут, кад су претензије папства и јерархије изазивале на западу против себе опозидију, што се истицало на чело у свимајеретичким и рефор1 А. Хрисант. Карактер протестаптства. Изд. 2. стр. 61. 62. Петроград, 1868. 2 ЈВеПапгап. I)е .часпипеп);. II, с. 2. Орр. III, 108, 109. 3 Кеа1 Епсус1ора(Ие 1 АиД. В. XIII, Т. 251. Ко11пег. бутћоИк. II, 370. 4 Историја хришћаискс цркве. Написао Д. С. Робсртсон и ,1. Ј. Херцог. Прсвод А. Лопухвна. т. II, стр. 246. Иетроград. 1891.

мацијоним покретима за западу. На тај факат, који се тако чесго понављао у историји католицизма, указује КекО. Сћг. Ваиг, који је изложио аргументе, које су иронашли схоластички богослови у заштиту установљене на занаду практике, да причешћује световњаке само под видом хлеба, те вели: „Отуда се само но себи разуме, какав је јерархијски интерес имала римска црква уводећи ту нову форму култа. Овде у нај јаснијој светлости избија, да свештеник имаде лично више достојанство и да се само у свештенству садржп супстанција религијозног живота. Али чим је ту јасније избијала несамосталноет, зависност световњака, тим је теже бивало чак и за схоластичку иреиреденост, да оправда тај аристократски партикуларизам нове форме, када га сравнимо с универзалнпм карактером првобитне хришћанске цркве; чим се непосредније откривала препмућства свештеника и умаљавање, ограничење права световњака, тим се више римска црква подвргавала оиасности, да расиали иротив себе врло снажно негодовање Жалба на одузимање чаше започела се, тек што је опозиција, против јерархије стекла оићенитији, моралнији и озбиљнији значај п пустила дубље корење у унутрашњи основ религијозног живота". 1 И у руској богословској науци разумева се нракса у католицизму с обзиром на лшпавање простих верних јевхаристичне чаше као један од најснажнијих и најочигледнијпх израза ропског с/гања световњака и господског ноложаја јерархије. „Може се разумети, — читамо у једном руском духовном журналу, — каква се идеја крије у тој рпмској практици : крв уопће — то је живот за тело, а тело је само по себи нешто мртво; и световњапд — то је маса без живота, ени су живи само у зависности". 2 Још јасније о изразитије раскрива исту мисао А С. Хомјаков. „Зашто се, вели. Рим тако снажно држи своје схизматичке новотарије, и зашто је понлавио у драгоценој крви несрећну Чешку, довукавши на њу у времена Хусптска сву Немачку и цео латински свет? Проста случајност је била иовод измени, уведеној у евхаристији; иа нашто та енергија, та гигантска борба, слава Чешке, и они потоци крви ? Измена је постала случајно; али се у њој показао символички сми1 РегсТ. С1 )Г. Ваиг. (ЈеасМсШе (1ег сНп.чИ. К1гс1|е. 2. АиН. II. В. 8. 403. Јпе1ри1^. 1869. 2 Православное Обозр^нје. 1860. Фебруар, стр. 262.