Српски сион

С тр . 440.

„СРПСКИ СИОН."

сао. По.мишљењу старих, записаном у старом кавету, тело је мртва материја, а крв је живот. Те тако: вама, световњаци, тело, материја, јер ви нисте више, него материјално тело цркве. А нама, црквеним људима — крв, јер мн смо живот цркве". 1 Старокатолици' поново и брижљиво разгледаше питање о чашп и ево шта вели о томе питању НуасшЉе Г јоувоп , расправљајући о њему у свези с богослужбеном употребом латинског језика у римској цркви : „Оиће богослужење мора се свршавати на језику, свима пристуначном. Тако је било у прва времена, јер јо латинскп језик био у уиотреби у нашим крајевима. Издпжући се касније између народа и свештенства, с/гена мртвог језика створила је као две цркве: једну — цркву свештеника, у којој се чувају тајне Библије п богослужења; ДРУ Г У — цркву световњака, која не схваћа ни онога, што Бог говори човеку у откривењу, ни онога, што човек оцговара Богу у молитви. Та врста одлучења хришћанског народа била је као запечаћена преимућс.твом, које је свештенство самовољно присвојило себи, у току неколико векова, да само иије код олтара чашу искупљења, о којој је Исус Христое рекао: ГПИТ1 Ш нс/Л кги. Нричешћивање под оба вида имаде виши значај, него пгго се обично узима, и његово васпоставл>ање чини неонходнп део нашег програма". 2 Најпосле у вероисповедне особине католицизма, које су се образовале и развиле под несумњивим утецајем папизма, схваћеиог у смислу доктрине, иде још доста складна теорија. која обухвата у себи неколико догматичких ннтања. 'Га питања, припадајући разним оделима системе хришћанског вероучења, имају међу собом ту свезу, да у основу решења њих свих римска црква ставла идеју сатисфакције, али не оне сатисфакције, која је принесена правосуђу Божјем за грехе света од Сина Божјег п коју можемо назвати сатисфакцијом христолошком, него другом сатисфакцијом, коју захтева правосуђе Божје од самог човека и коју можемо назвати сатисфакцијом антрополошком. Излазна тачка и суштина те теорије налази се у томе, да се за потнуно примирење с Бо1 А. Хомјаков. Целокупна дела, II. 186. Моеква. 1880. 2 1лк1г§1е с1е ГЕ^Пзе Са1;ћоП^ие ОаШсапе, 8Ч1У1е (1'ип аћге^б б.и СаЉ6сћ18ше е1; б.'ип рго^гатте 5е 1а ге^огте СаШоП^ие. <^иа1;пете есТШоп. Рап8, а ГЕ^Пзе саШоП^ие ^аШсапе, гие (3'Аггаз, 3, е1. сћег Ого88егЧ,, гие с1е 1а Ра1Х 2, 1883. Нравославн. ОбозрЧшЈе. 1889. септембар, стр. 139.

гом човек мора не само користити тим задовољењем, које је принео за грехе целога света Син Божји, но осим тога мора нринети нравдн Божјој п своје засебно задовољење. Источна православна црква не ставља човеку такове захтеве и отуда мефу католичким теоријама и православним веровањем проистичу битне разлике. По васељенском учењу, ми, бивши негда чеда гњева и ненрнјатељи Божји, миримо се с Богом смрћу Сина Његовог, при чему нас усвајање заслуга. Христових води у завет „скшо положбнја", иреграда клетве законске се руши, гресп се наши већ не спомпњу, безакоња не урачунавају. Нанротив томе, католичка теорија сатисфакције установљује гледиште, да за потпуно иомирење с Богом још није довољно усвојити благодат искуиљења, да је још неопходно, да се сваки грех освети човеку на њему самом. нропорцијонално са степеном и мером његове греховности пред Богом, гледећи на особине грехова и њихову количину, рго »рхаНШе спшшиш, рго шепбига ЛеНсИ 1 Бог се као не може помиритп с човеком ради тек самих искупних заслуга Христових, него за тим плаћа људима за њихове самовољне грехе, кара их. Ради тога се сила искупних заслуга Христових нечнири свагда на све последице греха, дуг, којн нас терети, не брише се свагда потпуно. Ради голготске жртве човек се ослобађа од греховног узрока (си1ра) п од вечних казни (роепа аеЈета). Али и ирп отпуштању човеку греха на њему остаје још неки дуг. Да би нотпуно збрисао тај дуг, мора принети Богу свој откуп и издржати извесну меру временитих казнп као наплату и укор (роепае 1;етрога1е8, роепае уш(НсаИуае). 'Гек тајча крштења ослобађа човека потнунце и од-свих последица греха. А усвојење благодати искупљења кроз нокајање п друге тајне не скида дуг сатисфакције, коју је човек обвезан да испуни у овом или оном Облику. (Наставиће се). 1 СопсП. ТгИепИпит. 8е88. XIV. Сар. 8. 9. 1)е роевНеп/1;. Испити у монашкој школи. 24. и 25. о. м. одржанп су годпшњи испити монашке школе у манастиру Хопову. На испитима је нредседавао Његова Светост патријарх, а од чланова патроната беху присугни г. г. ерхнмандрит беочинскн П. Телечки, игуман војловички Ј. Јорговић, игуман шишато-