Српски сион

Б р . 27.

„СРПСКИ СИОН."

О тр . 441.

вачки М Навловгћ, игуман бођански М. Ђорђевић. Осим тога беше ввше угледних слушалаца нз Ирига, Руме и Карловаца. За све време исиита председавао је Његова Светост, патријарх са ретком издржљивошћу и живим пнтересовањем. Испит је полагало 20 питомаца, и то 4 у првој, 7 у другој и 9 у трећој години. Ноловица од ових имаде нретходне науке, напме један шест гимназијских а један пет реалних разреда, једап четир реална разреда са обртном школом загребачком, осталп пак четир, три гимн. или реална разреда. Друга половица иримљена је са спремом основне школе, а после вишегодишњег одличног владања у манастирима као ђаци манастирски. Испити су текли ван свакога очекивања изврсно. Савесни и вредни управитељ и одлнчна професорска колегија ове школе показали су очевидно да им је циљ пред очима јасан и путеви том циљу сигурни. А то неје лака работа у оваким заводима. Од световних предмета испитивало се: из срискога II црквеног словенског језика, светске и срнске повеснпце, земљописа, математичне географије и рачунице; а од богословских предпредмета: из великог катихисиса, увода у Стари и Нови завет, опће повеснице црквене и новеснице срнске цркве, догматике и литурђике. Из свију ових предмета постигнут је потпун успех. Орпска граматика и синтакса свршена је врло савесно, те је тим дата могућност ученицима да владају својим језиком п у говору и у писму, а то им је као образованим србима највећа потреба. Осим тога учила се доста опширно иојегика, у којој су пигомци упознати са законима и облицима књижевности, што ће им рашприти видокруг, отворири иут у пдеалне сфере вештине богоданог уаа човечјег и углед пред светом подпћи иа ако пх иозове Црква на службу ван манастира у друштво, не ће им друштво тешко бити. IIIто се тиче црквеног словенског језика, свакидање потребе слуге олтара Божјег, задовољили су ученпцп такођер. Већина знаде уирсге целу граматику са нравоиисом. Питања где долази „х"', а где „к", где >|", а где „Т", „и", „и", исто тако где долазе „облечена", „ш" и „е" решавана су брзо и сигурно. Осим тога чптало се словенско Свето Писмо, провађало се и граматички тумачило. Без сумње да ће г. професор кад му ученици буду извеџбани у

штилу Св. Писма, ирећи на иревађање требника, служебника, тропара и др. што је такођер врло потребно. При испитивању библијских увода имали смо прилике да се уверимо о уложеном труду нитомаца око меморисања садржаја свију светих књига, о писцима, времену, месту и иоводу писању истих и т. д. Ту нас је изненадила ванредна марљивост једног ученика при изла гању употребе нсалмова у ново-заветној цркви. Овај ученик навео је бројеве нсалмова који долазе на свима дневним богослужењима и цело правило о катисмама преко године са свима изузецима. Догматика заузимала је. најтежи и најопсежнији предмет и тешкоће су савладане успешно. Цела Макаријева догматика у Шевићеву издању, са неким изоставцима, свршена је. Нарочито се овде ириметило, да се г. предавач трудио да ученике стави на слободне ноге. На кратка питања из целог предмета прелазећи час ио на друга нитања, која стоје у везп са првима, добијао је свагда логичне и језгровите одговоре. Из литурђике упознати су ученици такођер са иајупотребнијим стварима са применом псте на праксу. Из повесница црквених као п сриске новеснице, земљописа и рачуна задовољили су ученици потпуно. Нарочито из рачуна показали су најпотребније онерације правила тројног, које ће им у манастнру од преке потребе бити. Вредно је споменути појаву, да су ученици прп одговарању давалн најтачније детермпнације без сувишних дометака п ионављања речи тачно, јасно и језгровито, тако да смо често заборавпли, е смо у свеучилишној аули или у скромним просторијама хоповске школе. Да бпх се уверио колико су слободни при излагању, пратио сам их нонекад у штудији, и видео сам да се доста слободно крећу, потпуна пак слобода од штудије скоро да неје могућа не овде, него нигде. Шта још недостаје хоповској школи тешко је засад рећи, јер ће курс тек до године, кад се четврта година отвори, битн иотпун. Једно што би се имало приметити то је ирнмедба Његове Светости, да се што више обрати пажња на праксу, наиме да се нОред теорије нојетике читају што више изабрана места из читанака и антолођија, да бих се ученици ирактично уиознали и утврдили у законнма и