Српски сион

С тр . 442.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 27.

облицима нретике. Исто тако да се поред увода што више тумачи из св. Писма, нарочито паримије и псалми, јеванђеља и апостоли Овај предмет не Т5и смео изостати, тим мање, што је у штатуту прописан. Са успехом као што рекох можемо бити задовољни. Ученидима овога завода отворене су очи, показане су им богате ризниде световних и богословских наука, ако би који зажелео даље да радн, знаће се помоћи, знаће шта ће и како ће да ради. То је задатак свију наставних ширих и ужих основа. Нека је дакле хвала од целе Цркве и српског народа, који живи у њој, узорном управитељу овога просветног дома г. архимандриту Митрофану Шевићу на његовој ревносиој н мудрој управп као и одличним педагошким снагама г. наставницима јеромонасима Валеријану Прибнчевнћу, Конону Миличевићу и Арсену Поштићу искушенику и бившем учитељу винковачком, који уложише сву своју снагу п умење да овај завод мети евојој приведу. У највећој благодарности клањамо се и овол приликом Његовој Светости, мудром и добром јерарху нашем, који нас је и овим радом својим на крми наше цркве превез'о ближе оном циљу, којем треба наш брод да нлови. Њему признаје и признаваће ту заслугу Црква, која ће отуд добити храбре борце против својпх непријатеља п ревне служитеље своје, праву со на земљи, да зачињавају небесним зачином живот овај тешки и од трулежа бране. Њему је благодаран наш народ, који ће добити своје оце п пријатеље, а не вуке грабљиве п присталице велзевула и мамона; њему је благодарно врх свега дело монаштво, нгго им је дао упаљену буктињу, да се снасавају из мучна мрака и сачувају од ужасне пропасти, која им грозаше. Они ће поред великих својих отаца и учитеља, Пахомија, Антонија, Басилија Великог благодарно сећати се и свога оца н велика иријатеља патријарха српског Георгија I. На крају ових редака не пропустимо, да се не сетимо мудрога Доситија, којега је жеља ево испуњена. Наши млади монаси не ће морати од сада да лутају по фолијантима „житија свјатих", њима стоји на расположењу свеколика просвета човечанства, ђенији неће морати од сад спасавати се из мрачних зидова манастирских у свет просветни, они ће наћи довољно ране и на огњишту свом.

Велики Доситије! баш на месту твојега нребивања нодигнута је ево поново монашка школа, као да је ђеније српске цркве на те помишљао кад је исту подизао. Народ твој драги добро те је разумео и подигао је себи нови Хилендар из којега треба оиет да засија сунце просвете целом Српству, и да снажи и греје мукотрнни народ наш; из којега треба најбујније да нотеку животворни вали вере, љубави и наде и прелију цело Српство. Твој народ је са овом тековином напреднијп од многих већих иравославних народа, код којих не само да монаси немају уређених школа, него ни световно свећенство не добије бољу сирему, него што ће ју имати наши монаси. Као радосну појаву изнесох ове ретке у уверењу да и веселије дога^аје из жпвота нашега треба регистровати, а не само црне и жалосне, јер читајући непрестано опело српском народу, као што је учинио А. С. старац и др. и не кушајући да лечпмо што је болесно, а здраво да чувамо и живо не сахрањујемо води скептицисму, а овај је смрт сваком народу. Само праведно п чврсто поуздање одржавало нас је и одржаће нас и од сад. Г, Л.

Царска Лавра у Србији. „Да ви знате наше манастире наших славних цара задужбине, какви су и колики ли су!! сра. нар. иесма. —- Појава монашшва и манастира. Исшорија цркве Лавре Сшуденице. Чудеса сриских светитеља: Симеона мироточивога и иреиодобног монаха Симона. Монаштво се нојавило у српскоме народу у исто доба са ширењем Хришћанства. Срби, још много пре нримања Хришћанства, дубоко су веровалп у ностојање невндљивог суштаства и у бесмртност душе човечије. А међу њима појавили су се грчки и римски хришћански мисионари и објаснили им врло мудро, и у то доба врло просто, њихова веровања, и они су радосно примили ново учење. Од тога времена. хришћанска релнгија стала се мећу њима ширити веома брзо, а тако исто брзо почеше зидати и подизати цркве и манастире. Срнски народ из самог почетка односио се према Хришћанству и његовим уређењима, са искреном љубављу и уважењем. Ово се види како из тога што су