Српски сион

Б р . 27.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 443.

духовни сан иримала лица не само из виших разреда народа, но шта више и из владалачког дома, тако и из огромног броја већ у прво време нодигнутих храмова и манастира. Оснивачи тих светиња били су од чести народ, од чести нак ноједина лица. Сваки члан влада.јућег дожа, а тако и богати трговци, сматрали су за хришћанску дужност основати задужбину (манастир) украсити га и снабдети га разним потребама. До овог времена чува се у српско.ј државној библиотеци многостраних и различних српских манастирских доказа, који говоре о постанку различних храмова и о години постанка. Особито је много цркава подигнуто било за време српеког господства и славе. Срби су на све стране посејали цркве и манастире. Није било тада скоро ни једног лепшег места у српско.ј држави где није био иодигнут храм. На неким местима тако су честе иодигнуте цркве, да за један сат хода могло се избројати неколико десетина Тако на пример на обали Бококоторског залива било је манастира више од 40. Око Отуденичког манастира налазило се до 25. цркава, и окружавали су га на подобије венца; у Кабларскоовчарским горама (тако се назива место где се налази манастир св. Саве) на престору од 17 а миље било је 12 манасгира. Но и толики број манастира налазећи се на једном месту — не може се ни сравнити са бројем на другим местнма. Тако на пример око етолног града Призрена на површини 2 к. миље било је за време славннх Неманића више од 250. манастира; и између њих — нознати манастир „Бања", задужбина сриског цара Душана Силног (о богатству тога манасгира и до данас постоје читаве бајке). ПОзнати руски учењак Гилфердинг лнчно је обишао српске покрајине са намером, да се увери о истинитости великог броја манастира некад у околини Призрена, и његова истраживања потврдила су известна историјска дата У носледње је време много цркви п манастира уништено од Мухамеденаца и католика, но ипак се до данашњег времена сачувао доста велики број задужбина са којих се но праву поноси српски народ, од којих о једној хоћемо овде н да говоримо. У размаку ио сахата путовања од главног ибарског друма, а три сахата од града Рашке, на веомалепој и красној гори на десној страни Студеннцн уздиже се стари, богати, са многим на-

родним и у опште хришћанским старинама манастир царска лавра — Студеница. На тој гори, на маленој равни, окруженој младом шумом, налази се редом, једна као друга, три цркве, а около њих подигнуте су манастирске ћелије. Даље, у одстојању једног сахата хода, од главног друма манастирског преко Студенице, на још већој гори, у немој шуми, налазе се још две мале цркве које такође припадају манастиру. Оспм тога око манастира, на маленоме простору, налази се много црквених развалина, што су у време Неманића и после њих до XVII в. полагано начинили потпун венац около њих до 25 цркава Те цркве нису сачуване до данашњег дана зато што су за време турске најезде разграбљене, те тако је и гланна црква страдала, но опет је обновљена. Главну Цркву основао је велики српски Жунан, Стефан Немања, успомени пресвете Богородице, а налази се у средини дворишта. Пзрађена је и подигнута врло укусно, из глатког белог мрамора у византијском стилу и нма облик осмократног крста. Са источне стране има три апсице, а над кровом узвија се грдно кубе; око врата и прозора дижу се мраморни стубови на којима су изрезани венци, састављени од разног лишћа и рода, а тако исто и фантастичне фигуре разних животиња: јелена, зецева, лавова и других. Око улазних врата дижу се три реда мраморних стубова са главама окићеним разним сликама, а над дверима цалази се рељефна слика Христа у величини природној, који стоји пред престолом између два ангела. Оквири тих икона су мраморни, са богатим украсима од венаца и других фигура. На обе стране икона леже два ветика лава од бела мрамора. Овако рељефне сликарије налазе се и на другим дверима. Све су оне израђене нарочито вештачки, и по лепоти опомињу на цркву св. Амвросија у Милану. Унутрашњост храма украшена .је такође богато. Зидови су исписани дивним живописом Атонско-Хилендарске школе: има такође и остатака старинских фресака, али су оне већим делом уништене. Величансгвени иконостас је подигнут у средњо-вековном укусу; тамо стоје множина драгоцених икона, ту стоје и богати барјаци. У олтару ,на нрестолу стоји диван крст сиојен са дарохранилницом и огромно евангелије, украшено сребрним и позлаћеним корицама, са многим иконицама и другим каме-