Српски сион

Стр. 444

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 27.

њем. То је поклон руског дмператорског дома. У храму су моћа некојих светпх, међу њима особито познате: моћи св. Симеона, мироточивог — Стефана Немање. оснивача и ктитора тога храма, које се чувају у једном мраморном саркофагу — ћивоту, и монаха Симона првовенчаног краља Стефана Неманића. Целокупне моћи св. Симеона леже у дрвеном, богато украшеном ћивоту пред иконостасом. Српски народ веома поштује те светитеље и за то сваки дан долази много болесних да се исделе. Сномен о св. Стефану тако је овде распрострањен да се околни народ куне његовим именом: (тако ми краља Стевана) а само поклоништво у манастиру назива носетом краљу: Идем краљу. Две рпзниде ове цркве чувене су са многих старих дрквених књпга, како писаних тако и печатаних, а тако и са старих свештеннх одежда и сасуда. Нарочито су драгодене разне ствари, које припадају св. Сави; то су: његов потпуни архијерејски окрут, архимандритска палица, икона, коју је св. Сава носио на грудима приликом, ношења литије, архиђаконски орар п две сребрне и позлаћене кадионице, једна већа на ланчићима, а друга — ручна. Орар и кадионице израђене су врло лепо. Орар је израђен у сомоту и украшен сребрним и позлаћеним круговима у виду сунца, месеца и крста, има кадионице и ириказују црквена кубета која се опет састоје из многобројних малих кубета готскога стила. У манастирском дворишту налазе се још две омање цркве, једна са јужне стране уиоредо са главном прквом, а друга — на југоистоку од главне цркве, око великих манастирских врата. Прва је црква иодигнута 1.317. године краљем Милутином у спомен св. Јоакиму и Ани; а сва је обложена белим мраморним камењем са дивном орнаментиком. Данас она служи као парохијска. Друга црква подигнута је много раније од главне цркве, а наиме у оно време, кад је Стеван Немања наумио да оснује манастир Студеницу. Црква се та и до данас врло добро очувала. У њој монаси служе св. литургију неколико пута у години, Друге две цркве које макар што леже на другој страни Студенице тако исто припадају манастиру; оне се налазе још на већо.ј гори и са свију страна окружене су шумом и великим каменим стенама. Обадве је основао св. Сава у оно време

када је живео у манастиру као настојатељ (1208.—1215. год) Једна од ових саграђена је од камена заједно са ћелијом под једним кровом и назива се изпосницом св. Саве: ту је св. Сава проводио дане у посту и молитви. Друга црква удаљена на 160. фати од прве, начињена је у природној пећини и назива се „каца" св. Саве. Та-ј назив народ јој је дао за то, што се тамо налази у стени природно купатило, гди се св. Сава куиао н летп и зими, и после купања свршавао у цркви молитву. Сад.се у том природном купатилу купају болни, па се и излече од своје болести. Сва та места поштује српски народ, на пх радо и посећује и приноси дарове у манастирску благајну. Звонгђза' највећег храма нодигнута је као п све остале манастирске зграде од камена. Источна страна манастирска опасана је јаком стеном, а јужна, северна и западна страна окружена је ћелијама У дворишту се налази неколико могила свештено-служитеља, и српских великих људи и јунака. У старије време број монаха био је до 300. Сад је тај бро.ј спао на 10 људи. Знатно се умањило и манастирско имање. Пре је манастиру принадала сва Студеничка околина, а сад је остало само около 1.500 рала земл,е од које је већи део каменито и није за обраду. Манастир има малу бапггу засађену махом шљивом п виноградом. Данас као н нре, монаси се занимају са сточарством; но не као пре, јер нре је било 12.—15 000 оваца, 1000. глава рогате марве, 1500 ком. свиња, сад се тај број смањио до 1000. ком. оваца, 150. глава рогате марве и 4 — 500. ком. свиња Оредства од којих монаси живе то су обилни приноси богомољаца, али п ови су билп некад куд камо већи. Осим тога знатан доходак доносе манастиру три гостионице подигнуте у разним местима. Студенички и Љубостински манастир сматрају се за најбогатије манастире у Србији, ма да је њихово богатство данашње далеко до оног какво је било раније. (Свршиће се)

Д о п и си. Из Будачкога протопрезвитерата 17. (29.) јунчја 1896. Његово Високопреосвештенство Господин Михаило ГрујнИ. Епискон-Дијецезаи Горњокарловачки, на каноничкој визитацији но протопопијату Гудачком, отночео је своју узвшнену