Српски сион

НЕДЕЈШ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО- ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА власше : ^ " урвдник: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић.

У Ср. Карловцима у недељу 7. јула 1896.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. Именовања. Његова Светост, преузвншени Господин архиепископ карловачки, митроиолит и иатријарх ерпски, Георгије Брапкови%, благоизволио је архимандрита манастира Беочина, Платона Телечког, именовати за привременог управитеља манастира Крушедола; а јеромонаха и наместника манастира Хопова, Никанора Чалошевића, за патријар.ашког капелана и економа у Карловци. Рукополагања. Његова Светост, иреузвишени Господин архиепискои карловачки, митроиолит и иатријарх сриски, Георгије БранковиЛ , благоизволио је 29. јуна о. г. рукоположити јерођакона манастира Хопова, Гаврила Ковачевића, за презвитера.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Основни принцип римског католицизма. — Н. Бјељајев. (Наставак) С тога гледишта католичка теорија објашњује пре свега факат земаљских невоља. По нашем веровању, тај факат допушта разлитита тумачења, али се не може тумачити у томе смислу, као да се у земаљским бедама јавља освета разгневљеног Бога. Каткад Промисао пушта несреће и на праведнике. Невоље се шаљу на њих у сврси, да Искуша и учврсти њихову веру. Казни несрећама Господ и грешнике, и нема сумње, да међу грехом и нашим бедама иостојп иста така свеза, као међу узроком и последицом. Али ствар је у томе, да у невољама, којима нас походи Промисао, црква никако не види дејство освете, нити казну, ни измишљање мук& од стране гњевнога Бога. Коначна сврха