Српски сион

С тр. 454.

„СРПСКИ^ИОН."

В р. 28.

њихова јесте уразумљење човеково, обузда,вање зле воље, ирекидање греха, поправка кажњеног. Времените наше беде еу казне; али никако не карактер казне Господ нас казни покренут не гњевом, него благошћу, не осветом, него љубављу. А но гледишту католика, битни смисао земаљских невоља састоји се у наплати, у казни (ушсНсаМо). Госнод нас као казни стога, што ниједан грех не може бити опроштен безуветно, без освете на грешнику. С истог гледипгга гледа рикско-католичка теорија на тајну покајања и епитимије. Св. Иисмо, заповедајући нам, да чувамо дарове благодати и штитећи нас од нападаја, у исто време указује на покајање, као на истинско средство, да се васпостави нарушени завет с Богом ј Т ци испок ^ дде / ИХ гр'к\-и ндша, в ^кржх есгк и пра= кедЕна, да шставитх нал!а гр"к\и нашА и шчи» ститк нлсх и) ксакј /л непракдк!, говори о томе аиосгол љубави, св. Јован Богослов (I .Јован, I, 9). Мисао, исказана овде у опћем облику, разјатњује се и нотврђу.је се врло честим сведочанствима Писма, која на најодличнијп начин одбацују доктрину католицизма, као да и отнуштени човеку греси не могу остати без освете и као да везују човека дугом сатисфакције пред Богом. Још је устима старозаветних нророка сам Бог пзрекао: Б јззјконннкх <цре титса вск\'х вбззаконји скои^х, гажс со» творилх, и сохранита кса запи )в 'кди л^ол, и сотворитх с^да и правдВ и лшлостк, жнзнјк> пожик6тх и не оу /ИрГГК. кса СОГр "кшен '|а 6140, нлшжј согр'кшнлх, не по /и /Лнбтсд е <и$, но кх пракд^к скоеи , мже соткориах, жикх вбдгг-д ... И афб сократнтсА праведникх (0 правдм своеА, и сотворитх НЈПравдХ по вскл1х пеззаконЈЕЛ1х, мж| сотворнла кеззаконникх: вса пракдм епо, Гаже соткорилх естк, не пол 1 ан 8 тса (Језек. XVIII, 21 — 24). То јест, врлине праведника, који је скренуо с правога пута, не ће се споменути стога, што остају без награде. Исто тако и безакоња покајаног и поправљеног грешника не ће се споменути сгога, што за њима не долази казна. На другим се оиет местима говори, да Господ забацује грехе наше за леђа (Ис. ХХХУШ, 17), баца грехе у дубине морске (Мих. УП. 19,) опрашта безакоња, прикрива грехе, не урачунава их (пс. XXXI, 1). Кад би Господ слао и за сваки опроштени грех казну и одмазду, не би онда могло битп речено, да Он не урачунава безакоња. Кад би се Го-

спод светио за отпуштене грехе, онда би их се сећао. Кад би Господ подвргавао казни н за грех, очишћен нокајањем, не би онда могли иророци рећи, да Бог прикрива безакоња и баца их за леђа. Кад би Богу било потребно од самога човеказадовол 3 ење за разрешене грехе, онда их Он не би расипао као маглу и не би их бацао у дубине морске. Влажени Августнн размишља о томе предмету: „Ако је Гспод покрио грехе, то је стога, што их није хтео видети. А није их хтео видети стога, што није хтео обраћати на њих пажње. А не заустави пажње на њих стога, што не хтеде казнити. А није казнио грехе стога, што их не хтеде узети на ум, него је хтео опростити". 1 Осим тога Писмо и примерима доказује, да за покајање Господ даје разрешење безуветно, не подвргавајући их временитим казнама. Становници Ниниве навукоше на себе гнев Божји. Али опамећени проповеђу Јонином,' учинише греху крај и раскаАсл Еогх и) зл^к, еже глаголаше соткорити илгл и не соткори (Јон. Ш, 10). Блудни син, по повратку дома из земље туђе, не само да с.е не подвргава никакој казнн, него је добио потпун опроштај од оца, који га је дочекао с радошћу и љубављу (Лук. 15.) 0 грешном царинику знамо, да је изашао из храма оправдан; али прича ништа не говори о н.еговој казни (Лук. XVIII, 10 — 14). Аностол Петар је такође добио оироштај у греху одрицања и Писмо сведочи само о његовим сузама и покајању,. али нпшта не говори о томе, да је од њега било захтевано какво му драго задовољење. Лечећи болне, Господ им је отпуштао и грехе, али нико од њих не би подвргнут каквим му драго временитпм казнама радп задовољштпне Богу за разрешене грехе. У своме учењу и у својој практици васељенска је црква увек остајала верна тима сведочанствима Нисма и никада у њој није било доктрнна, као да се грех отпушта потпунце и безуветно тек у тајни крштења; а у тајни покајања да се не отпуштају свагда с отпуштањем греховног узрока и вечних казни и времените казне. Истина, по учењу ваеељенске цркве, духовни пастири, као судије савести, имају право да казне грешнике еиитимијама. Али у чему је сврха 1 81 1ехН рессаЂа Беиб, поћпЈ; ас1уег!;еге; 81 по1п11; а<1уег!:еге по1п11 агитас1уег(:еге; 81 покп! ап1та(1уег1;еге, по1ш'1; рптге; 8*1 по1оИ; рипЈге, по1а1С а^позсеге, та1иИ; 1^по8сеге Аи^ивк. 111 рваЈт. 31. Мл^пе. Ра1го1о^ Са1. XXXVI, 264.