Српски сион

С тр . 480.

„СРПСКИ

СИОН".

Б р . 29.

тичиа оиштииа н за два нова срп. вероисповедиа учитељска жеста ирииомоћ издаје. — Није одобрен прешештај т-ске учитељице В. II. из Ш. н IV. разреда у I. разред. — ГГозвана је Ј. Л. забавиља у Т. да извести оваио, е да ли је стручни исннт иоложила. — Узета је с одобрењем на знање установљена плата за ново учнгељско место у Госпођпнци. Умољен је еиарх. адмннистр. одбор да сјгн. правосл. цркв. општину у П. С. на накнаду нутних трошкова Ст. Ж. учитељу ст. бечејскож као прпвр. управитељу Л-Селскнх школа примора. (Преоовешхени г. епископ будимски Јеремија Ма^ареви&) стигао је у иетак вечерњим брзим возом у Карловце, у пратњи свога снна лечника будимског, радн посвећења новонзабраног еиискоиа вршачког, као што дознадосмо ири закључку листа. Преосвеш;гени г. енискон горњо карловачки Михаило Грујиб. стигао је у суботу у 8 / 4 11 нре подне особнпм влаком. (Велики добротвор ерпски). Као што ја нљају из Панчева, тамошњи ћурчија Жиша НиколајевиЛ, оставио је српској пра-вославној црквено.ј општини у Панчеву завештај од 120.000 фо-ринши у иросветне сврхе, а по некима, изрично за иодизање сриске вероисноведне гимназије у Панчеву. Рв^ољубље великог добротвора заслужује да му кликнемо: слава и хвала ! 0 определењу завештаја ироговорићемо, кад сазнамо иотанкости његове. (I Јереј Јован Блидови!) парох ОпаговачкоСотинскн. Рођен је месеца августа у Херцег-Суљошу у Барањи 1842 г. где м} г је отац био учитељ као ђакон н после канелан ондашњег нароха. Од четворо деце бпо је најсгаркји. Г. 1848 пребегао му је • отац са својим родитељима у Шаренград родбшш, те иостао администратор иарохије Моховско-Шаренградске, а онда парох Онатовачко-Сотински. Покојник је бпо одличан ђак н у гимназији Винковачкој и у богословији Карловачкој. Г. 1868 буде руконоложен за ђакона и ирезвитера н пајпре иристављен оцу своме у Онатовцу за спомоћника, где је као такав кратко време учнтељевао, а за тпм пменован био адмппистратором парохије Моховско-Шаренградске, а г. 187!) изабран за пароха Илочко-Моловннског, п као такав увек прнмерно п ревно службовао до 1890 г., опште поштован и љубљен од својнх нарохијана, на и самих иновераца. Након смрти врлог му родитеља, а ради фамилијарних разлога остави нарохију Илочку, а једногласно изабран буде за нароха Онатовачког. Овде је последњих 6 година, борећи се са матернјалним и другим незаслуженим непридикама, а уз то школујући и васпнтавајући

своју децу, тешко ировео, но увек реван н савестан остао своме нозиву, док га тешка боља сасвим не баци у болну постељу. Уважен је бпо н у свештенству п у својој околпцн целој. Био је члан енархијске скупштнне и архид. адмпн. одбора, а одликован у најновије време црвеним нојасом. Уживао је велико новерење и у својих суграђаиа, бивши биран за онћ. одборника н члана жуианнјске скунштине. Ово опште уважење свију кругова, у којима се мили нокојник кретао, очевидно се ноказало и о сарани врлог иокојника, при којој је учествовало и 12 свештенпка и безбројни свет из места п околице, рез разлике вере и сталежа. И његови бивши парохијани из Илока, Мохова, Шаренграда и Сотина похпташе вољно да му своју љубав докажу н над одром. Певачко друштво плочко нод водством свога ликовође адм. пар. Илочке г. Јована Козобарнћа увелича и онако величанствен укон милог покојника. И овде врлом иокојнику велимо, као што му и на ладном гробу са сузним очима рекосмо: Лака ти била црна земља, непрежаљени свештеии брате наш, и вечна ти успомена! (Нова енциклика папе Лава ХШ.) Папа Лав XIII., п опет 11 г 1 ј 1 е4 огМ, шаљс једну енцнклику, са почетним словима 8аЉ соо-пЈиип, о сједпњењу цркава. У тој енцпклики снецијално нретреса питање о примату иаиском, иозивајући цео хришћаискн свет иа иокорност ианп. Протестантска штамиа, а тако исто и енглеска, нопраћа најновију папнну енциклику са највећим негодовањем и напада ју свом жестином. По томе можемо судити, како ће она бити предусретнута н па иравославном истоку. (Извештај о орп. вел. гимназији у Новом Саду) за школ. гсдину 1895 — 96. У овогодишњем извештају том штакпана је расправа нод натписом: „Постанак и развитак срн. иравосл. вел. гимназије иовосадске до данас", нанпсао Вчса Пушибрк уиравптељ те гимназије. У расправи је изнесеи у главном „постанак, развитак и данашње фактнчно стање ове гимназије". Почетком прошле школске године уписало се у Новосадску гимназију нашу 355 ученика, а на крају годиие иснит је полагало 334. Пр;Твославних било је 324, римокатолика 10, мојсијеваца I. Из свију предмета. показали су усиех врло добар II, најмање добар 95, најмање довољан 185, из једног предмета недовољан 25," из два 6, пз више 12. ЕЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ. П. н. Господи учитељима и сл. цривено-школским општинама. Саоиштавамо, да смо сиремилн довољан бро.ј ,Мале Катавасије" за основне школе, како бн могли задовољити све наруџбине, које нам стигну, а које и очекујемо.