Српски сион

НЕДЕЈШИ ЛИСТ ЗА ЦРКВБНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕВЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЈШЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА власник: * уредник: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић. 14. 11111II111 и 11111 т |ц и и иц 1 1 Гп и т II11 јт I и 1111 ГчшИ ■ 111 и 111 ш »ПИТТТјј ј јц ш I ■ 11 ч 11 ј 1 п Гм »11ј1»Гч» I |ји штпи ш м мТГГш ии .шиишп■ 1 .ГГ| Ј Ср. Карловцима у недељу 4. августа 1896.

Поеледња ноћ Јудина.* Јуда је дуго стојао као укопан у врту Јелеонском, баш на оном месту, где је дао смртшг пољубац Исусу. Очима је нратио стражарску чету, која је вукла Сина Човечјег у Јерусалим. Крвава светлост од фењера и светиљака обасјавала је тужнп поход, који је са нодигнутим батинама и голим мачевима, ћутке и брзим корацима, као чета ноћних разбојника, бдмицао у отворено пол>е и најпосле га нестаде испред очију. Тада, се Јуда мирно, колико је дуг, умота у своју дугу црвену кабаницу и, наслонивши се на стабло од смокве и обрнувши се лицем граду, стаде очекивати. Већ прође ионоћ. Месец је обливао плавичастим сјајем суха иол.а, зидове и куле светога града. Неки неодређени шум, који се постенено губио у пространству, чуо се у правцу брежуљка, пгто су били око храма. У * Ову лепу сликује наниеао Еиил Хебхардт на Фраицуоком, и штампана је у Кеуие (1е Раг!« <1и 15. ос1. 1895. Ми је доносимо по руском преводу.

срединн иустиње кликтале су сове. Велик слеип миш ошину својим хладним крилом Јуду но образу. Он навуче на чело ноловину своје кабанице. Чекао је и на даље. Одједном се са радошћу окрете ирема вратима од врта. изађе из сенке и нотрча. на сусрет човеку, који као да је тражио некога у мраку Ге.тсиманског врта. Беше то стар Јеврејин с дугом седом брадом, благајник великог првосвенггеника Лаганим корацима и наслоњен на своју палицу, мицао се напред Кад опази Јуду, причека док овај дође до њега, те му баци кожну кесицу, а затпм се, не рекавши ни речи, брзо удали. „Други би лепше бацио кост каквом гладном псету," нроговори Јуда. Подиже кесицу и осмехну се. Кеспца беше тешка и пријатно Је звонила. Онда истрча из шумарка и отвори кесу на бледој светлости месечевој. Опазивши, како заблиста сребро у кесици, стаде као окамењен: ипак је брзо, али пажљиво бројао сребрнике и мерио сваки