Српски сион

С тр . 655.

(Парох. свештенство и - општински прирез.) И ако је у ово.ч дењеном листу у овој ствари бпло речи и то доста исцрине и јаене, (бр. 10. н 17. 1892.) држимо не ће бити на одмет, ако с две трн речи поновимо и нодгрејемо ствар, новнм нрнлогом, који ће парох. свештенству добро доћп и бпти му при руци, н>егова равнања радн у овој ствари. Ма да је на основу §. 138. XX II. закон. чл. од 1880. свештенсгво ослобођено од плаћања општинског нри реза на своје парох. сесије, дешавало се и дешава н данас, да се од стране оншт. порезног звања пиак прирезује н удара онштински нрирез на парох. сеснје, то: нли са незнања дотичног норезног чиновнпка, или са незнања дотичиог иорезннка, који ћутањем н нерекламовањем, из годнне у годину, освештава ову ираксу, законом ето неонравдану. Писац ове белешке, имао је ирилике да у нме сво.је п сабраће му, сваке годпне у књизи норезници впђа рубрику и то веома замашну (као што .је у градовзма обнчно) општинског цриреза, те је сваке годнне морао обавештавати дотичног чиновинка и унозоравати га на номенути §. п закон. чланак — али узаман. Нема сумње да ће н на други местп бптп слпчиих прнлнка у чему нас утврђује и најновије решење вис. кр. уг. мпннст. уиутарњнх нослова најиовијег дат ма, које је без двоумпце морало пза звати рекламовање заинтересованих странака. Ово најновије решење осннва се па оном нсгом §. 138. али је ето поновљено, н мн га дословно доноспмо у орнгиналу и преводу, те нек се браћа свештеницп где им се и сад још општински нрирез нроиисује знаду равнати, и овим решењем код дотпчног норезног звања иораде, да се на основу овога решења прирез општински брнше и не проиисује, а ако је уплаћен. да се путем рекламовања иатраг заиште. То минист. решење гласи: „А ш. кГг. т11П81егјнток е1 VI је1еи 1:о8е.о-ц ћаШ-ога^аћ А 1е1к е8 2ек а 1 е 1 к е 82 1 (; е епс! о к е г (; ј а Vа (I а1 тагавкереп 1»1г1 1пр:а11а11 ок икапа ко28е§'1 р61ас16 {ггекеве а161 теп^евек. (А т. 1аг. 1»е1ио-утпп81. 1896. е\'1 18,033 8х ћа1.аго2а1а) Вис1аре8к, 1896. јиНив ћб 5. Ме11ек1е1; а „Јо§' а 82атаћог. — „ Свештеници су ослобођени од плаЛања оиштннског џриреза на оне непокретниие, којс за свештеничке дужности, ксш плату уживајуРешење минист. унутар. бр. 18.033. Додатак броју „Јог а Б. Пешта 5. јула 1896. ■—и—иБратска молба. Године 1889. посвећена је на Далматинском Косову нова црква у част свстог мученика цара

Лазара Српскога , а у спомен 500-годишњице боја на Косову. Црква је ова, коју народ наш \.1аварицом зове, ностала од оне године народна светин.а, којој сваке године на хиљаде Далматинских и других Срба долазе, да одаду част све томе Сриском Мученику и да ту нотхране сво.је осјећаје нобожности и родољубља. Са грађевинскога гледишта црква је лијепа и достојиа усномене, којој је носвећена. Али много јој недостаје са стране унутрашњега украса. Нема приличнога светињи иконостаса. Нема свештеничких одјејаиија. Нема много и много другога, што би требало д,а краси таку и толику народноцрквену светињу. А сама црква, осим милостиње побожнога народа, нема никаквих ередстава, да свима тим својим нотребама доскочи. Међу тијем доскочити им се мора, као што еу то нризиале и изјавиле све оне хиљаде иобожнога народа, што се сакупило ове године на Видовдан око Лазарице. Давајући израза том народноме гласу, но брацком заједничком договору нотписани у име народа, који нрипада цркви Лазарици, обраћају се молбом на све и свакога, коме је света успомена светог Мученика Српског, да притече у помоћ цркви овој, те даром каквог богатијег и љепшег предмета црквеног, а нарочито новчаним прилогом да потпомогне да црква ова буде у стаљу украсити себе онако, какојој ириличи и као што то заслужује света успомена, којој је иста црква иосвећена. Прилоге прима високопречасна т. Кансжторија у Задру , а имена приложника штампаће се у „Гласнику далм. сиархије " и у „ Сржком Гласу ". Установл.ено је такођер, да се имена приложника уиишу у нарочиги диптих, који 1>е за сва времена изложен бити у самој цркви на угледном мјесту. Штоваље ернскога народа успомеие светог мученика цара Лазара Српскога и свијеет о иотреби, да црква носвећена томе светом Српском Мученику буде чим л.енша и чнм богатије украшена, пружа потниеанима наду, да ће ова молба љихова наћн општи одзив, те да ће црква Лазарица много лијепих богатих дарова на брзо добити. На Далмат. Косову, па Видовдан 1896. Јово СимиЛ, Никола Зарач, Плија ЧениН.

Славним црквеним општинама. Многе општине траже табаке за „инвентар ерпског православ. народно-црквеног коренитог иметка." Свима ел. цркв. ошптинама овим, ради равнаља, саоиштавамо, да тражени табаци нису штамнани, него их, као што дознајемо, имају свака општина за себе сама рубрицирати. Српсна Манастирска ЏЈтампарија,