Српски сион

Вг. 33

„СРП СКИ СИОН."

(К питан.у старокатолицизма.) У Петроградском „Црквоном Вестнику" штампано је, у руеком преводу, нисмо ректора п професора Атинског унпверзптета А. Диомида Еириака уреднику старокатоличког органа, „Међународнн богословски журнал," професору Мигио. Нашим читаол;има је нознат и један н други учени нрофесор. (Види 29—81 бр. Срн. Спона о. г.) Поменуто инсмо је врло интересно. Унознаје нас са дапашњим симпатичким расноложењем званнчне грчке цркве и општпм мње1&ем у Грчкој, које је спремно пзаћн најпскренијом готовошћу у сусрет споразуму са Старокатолиднма, а које се нада н верује, да ће до тога споразума и доћи. Тај споразум, којп би био на велику и вечиту славу Христове Цркве и њезпног св. ГГравославља, а без сумње н одлучног утецаја на сједињење у св. Православљу истинито п хришћанекн жељено, дао Бог и Господ наш Исус Христос, да се што нре изврши и оствари. Писмо г. Диомида Кнриака гласи овако: Високоноштованп Господпне! Ја сам добно ваше ппсмо. Стунивши у заштиту старокатолицпзма ја сам нзвршио своју дужност. Истина не треба да је сакривена. Старокатолике, без основа и против пстине, нредставпгае њихови непријатељи у Атпнп као људе, којп оставпше православие догме н нриклонише се нротестантизму. Жалити је, што је покојии митронолпт, који добп посредно богословско образовање, увучен био у борбу против вас својнм часоппсом, нсто тако као н сам синод прошле годпне; а могуће је, даје то бно узрок, што је грчка црква. једипа међу православно-источиим црквама. заузела непријатељско становиште нрема вама. Мој чланак у „Анапласнсу" изменио је ту ситуацнју са свггм радикално. Опште мњење, које се сад нојавило, изразило се против непријатеља старокатолицпзма. Духовенство и световњаци осудише нанадаје на вас као неправедне и такове, који нотичу из неразумевања ствари. Овдашњи синод одбацио је, носле штамнаног мога чланка, лист послан од прошлогодншњег сннода министру нротнв богос-лова, који је похвалио Сгарокатолицизам. Он је пзјавно такођер. да црквени лист, којн јс нанао на вас не инражава идеје Синода. Менп је врло мнло, што сам бпо узрок те пријатне промене. Сад можете бити уверени о тгријатељству и наклоности грчке цркве. Дај Боже, да што пре дочекамо осгварење јединства православних н Старокатолика, које ће се најпосле и свршити, и треба да се сврши, на корист обе стране, јер п православнн и Старокатолнцп —

оснпвају своје исноведање на истом темељу т. ј. на одређењнма седам првпх васељенскнх сабора и на учењу старнх отаца васељенске нераздељене цркве. Ми треба, да се сагласнмо још у неколико нунктова п ја се иадам, да ће се све. што ми желимо и остварити. Прнмите уверење моје искрене наклоиости одани вам А. Дијомид Кирнјак (Одговор на папину енциклику.) Поводом најновпје енциклнке папе ЈГава ХШ. „8аЉ со^шкши" одржан је у 20. јула о. г. у Бечу збор 250 онуномоћеннх изасланпка православних, старо-католичкнх. реформаторскпх п англиканских, те је донео ову резолуцију: „Збор представника цркве иравославне, старо-католнчке, реформаторске и англиканске псказује своје уверење, да се сједпњење свију хрпшћанскпх цркава може остварити не нотчпнењем нани, него сједпњењем у духу јеванђелске слободе и братске љубавп." Резолуција је иримљена једногласно. (Капела у епиок, двору.) До сада није бнло капеле у ениск. двору у Задру за богослужење. Потреби тој сада је доскочено, н овпх ће се дана ночетп градитн нова капела, која ће, судећи по нацрту, врло укусно изгледатп. Капела ће бнти посвећена св. архиђакону Стевану. (Нова црква у Спљету.) Бавећи се 10. н 12. овога мјесеца у Спљету, Његово Преосвепггенство госп. епнскоп Никодим утврдио је са угледнијпм нравосл. Спљећанима и са Сиљетском онћипом, да се сагради православна црква у ономе граду. Овнм ће се доскочнти великој потреби тамошњих нравославних, који су до сада без своје цркве бнли. Спљет је но броју становнпка нрвн град у Далмацнји и град будућности, особито сада када се жељезнпцом снаја са Босном. У њему данас иије велик број нравославпнх. али кад нравославпа богомоља ту буде, тај ће се број умножнти, навластито из пограничие Босне, од куда су до сада многп се устезали да се у Снл.ет доселе ради тога баш, што дркве иравославне ту није било. Свето ово дјело не ће милостиви Бог оставпти без Своје номоћи! (Српске учител.ске школе у Сомбору.) У сентембру 1895. године одељена је настава принравннка од наставе ириправннца Прнправницн су пресељени у ново велељепно здање учитељске школе, које је Његова Светост патријарх српскн Георгије Браикокић о свом трошку п на свом земљишту подигао п у аманет нредао нравославној српској црквеној онштнни, а нрпправнице су остале у' староме здању учптељске школе. Како је услед захтева в. кр. угар. мпнистарства иросвете по наредбп в. Школског Савета течај наставни у обе учптељске школе са че-