Српски сион

НЕДЕЈШ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ

СР1ТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА влаоник: • утеднлк: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић. ч....................... ......... .......ј I■ .■... ј ј.. ■7ТП■■■ ■ ■ и. ■.■.. и«ГГЈ■ .. I■ I. ГГГГ... ■ ■ ■ ..ТТУ.Т.Т.■ ■ ■ ■ ....Гч....ГГГГ.■ ...Т.Ч.■■■■П.П■ЛГП.. У Ср. Карловцима у недељу 18. августа 1896.

многи ће „ватрени" и „истинити" патријота пре и раскрстити са својом црквом, у којој је крштен и однегован, само да се о свој „патриотизам'' не бп огрешио. У колико су пак оваки назори оаравдани, то ће се моћи беспристрасап читалац у току ове расправице уверити, одакле ће видети, шта је човеку, дакле и Хришћанину, његова отачбина; какав је положај Хрпшћанипа према власти државној ; одакле ће се и упозпати са оним разлозима, са којих треба да бије срце у грудима сваког Хришћанина за отачбину његову, и са којих треба да најревније негује свој натриотизам. * Између многих особина, што их је човек собом донео па овај свет, живи у љему .један силан инштикт, који је ирирода усадила управо као чудо у срце целога човећанство са свим мимоилазе. С те стране | чанства. Тај је инштикт патриотизам у којем

Један поглед на патриотизам у Хришћанетву. Нрикаааопо разним изворима С. Араницки протопр. каиедан. Није незнатан број опих, који било из необавештености, било из начелног рђавог расположења ирема религиозним идејама у опће, специјално нак према начелима хришћанске вере, не ирестају, да нредсгављају и износе цркву управо као иепријатеља државе, а сумњају у патриотизам н.езипих сљедбеника, велећи, да црква само тражи безусловну нокорност божјим заповедима и својим законима, а никако у исто доба и савесно исиуњавање дужности према држави и отачбини. Одавна се, па и дан данас, без икаква разлога пребацује Хришћанству космополитизам, који иде унраво па штету државе и народпости те је миоги данас тога мишљења, да се држава и Хриш-