Српски сион

Б р . 590

С тр . Зб.

је Његово Преоевештенство у катедрали св. Павла нред престолом Свевишњега измолило, „ цј вллго« ст0/ан1и сваткдх б0ж1н)(х цјркш) и с0един6 5 н1и кск^х." Ово даде повод дугом разговору. Лорд енискои беше тумач срдачнога сачуства архијепископа контерберпјскога п јоркскога. а тако исто и главнпх англпканскпх јерараха, према светом делу узајамнога општења хришћанских дркава у опште, а особито нравославне цркве. На растанку руски митроиолит благословп лорда еиископа'чудотворпом иконом Спаситељевом, коју је гост, пошто се најпре прекрстпо, с највећпм уживањем целпвао. Митрополит је но том позвао госте у духовну академпју, чему се овп врло радо одазваше. 19. фебруара враћена је посета англиканском епископу. Најпре га посети нетроградски митронолит, а по том неколико духовнпх п мирских лпца. Лорд епископ их је све примио врло .Ђубазно и свакоме изразио своју радост, што му се пружила ирилнка, да унозна више представнике православне цркве. У англиканској цркви држао је г. Јован Кронштатски кратак говор. Показавши прстом на распјатнје, рекао је, да је тамо нрави темељ једикства хришћанскога, јер се пред њим клањају сви Хришћани; а и св- православна Црква, кад се сваки дан молп за мир целога света и за сједињење свпју, нолази баш с тога заједничкога цептра вере целога Хрпшћанства." (Одликован уредник.) Султан Абдул-Хамид одлнковао је уредника „Босанске Впле," Николу Т. Кашпковића, орденом Меџидије трећег стеиена. (! Септемвир Бранко Јоановиб) добротвор српске школе п цркве. У Загребу преминуо је 21. августа о. г. после подне дуго-годишњи потпредседник загребачке српске општине и председник српског школског одбора, умнровљени септемвир Бранко Јоановић. Покојник је лане отишао у мировину, у ројој се дуго борио са тешком бољетицом, те се ево опростно и с овим светом, — оставившн пза себе задужбину народу да му се име увек и са захвалности спомиње. Покојнпк је син уваженпх вуковарских грађана, а синовац покојног горњо-карловачког владике и бившег београдског митрополита Петра Јоаиовића, којн га је и школовао. Покојник се родио у Вуковару 1828., био је у гимназији у Баји, а правне науке свршио је у Бечу, гдејеодмах служно као аскудтаит а нод Баховом спстемом дошао за управног чпновника у Троједницу; дуго година био је ноджуиан сремскн, те је више пута биран н у земаљски сабор: лане га је бирао земунскп котар. Покојник се ванредно занимао за општинске народно-црквене ствари, нри чем је бпо врло саве-

стан и заузпмљнв ; особпто му је на срцу лежала српска школа у Загребу, на кад се ради слабости морао одрећп п председништва у „Српској Чнтаоници", којој је бпо први нредседник, и нотнредсе" дништва у срнској општини, ипак је задржао председништво школског одбора. Толико му је било стало до добра српске школе. Покојнпк је пза себе оставно уцвиљену супругу, Јелеиу нл. Новић, те је с њом заједно завештао лепу нову гсуЛу у ЗагреЉ/, у вредности од 30.000 (Ј>ор. : сриској црквеној општини у оагребу. с тпм, да се иста нпкад не сме продати, а из доходака да се покривају потребе српске школе и цркве у Загребу. Тиме је он ступно у ред српских добротвора, којима спомен у народу никад не гнне; мртво тело иде у гроб а из гроба се уздпже вечнп спомепик, трајнији од камена н туча, којег ће вековима гледатп благодарно Српство. Тело народног добротвора, заслужна за општину, пренећс се у српску цркву у Загребу, а спровод је био 23. августа у 4 сата после подне нз цркве. Сарањен је у скупној аркади наМирогоју. За покојнпком издата је ова посмртница: Тужнпм и расцвељенпм срцем јављамо свима сродницпма п нријатељима прежалосну вест, да се је нремили н незаб.орављени нам супруг, односно брат, госп. Бранко Јоановнћ већнпк кр. стола седморице у мп ру, члан краљевинскога суда, витез реда Леонолдова, данас у 4 сата после подне у 68. годннп свога жпвота, нрнмнвшн свето нричешће, носле дуготрајне и тешке болести у вечност преселио. Тедо иремилога покојника сахранпће се дана 23. августа (4. септембра) 1896. у 4 сата после подне на скупном гробљу на скупној аркади. Спровод кренуће се из срнско-православне светонреображенске цркве у Загребу, — после онојања тела премилога покојнпка по обреду свете источно-православне цркве. У Загребу, 21. авг. (2. септ.) 1896. г. Јелена рођ. нл. Новић, супруга. Александра пл. Велпмировпћ, сестра, Лака нека му је земља, и вечан спомен! )5 Сро." (| Прота Дамјан Доброта.) Јављају намивДалмацнје, да је тамо у селу Братишковцнма умро парох и прота Дамјан Доброта у 84. годнни свога живота. Бпо је један од најугледнијих, а по годннама и најстаријих срнских свештеника у Далмацијп. Лака му земља и вечап спомен! (За катихету) иа темишварским трговачким, грађанским и занатлијским школама, имеНован је у конзисторнјалној седницп од 20. августа о. г. г. Владимир ВулишиЛ свршени богослов и подбележник епархије темншварске.