Српски сион

Б р . 36

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 607,

ковпћ, протојереј ппротски. За потпредседнпка парох Иикола Крупежевпћ. За скупштпнске секретаре изабрала је скупштина акламадијом: Мплана Алексића, ГГетра Суботића, Косту Костића презвитере, Милпвоја Петровића и Велимира Савића ђаконе. 0 даљем раду ск} г иштпнскож донећемо белешку доцније, док сазнамо поједниостп његове. (Онима, који пале кандила.) Да би зејтпи у кандилу спорије сагоревао, треба га измешати са истом колочином воде, која је заснћена сољу; смеса се добро измућка и затпм оставп на миру, да се зејтпн одвојп. Сад се одвојени зејтпн одасие и љпм се н)-пе кандила. Што се тиче памучног фитпља, љега треба пеко време подржати у сланој водп, која је нре тога добро процеђена, тако да у њој ие буде зрнаца од соли. Извађен фитиљ треба добро осушити па тек онда употребпти. На овај начин добија се жута и сјајнија светлост, горење је без дима, а и зејтии спорије сагорева. „Мпр". КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Статиотика српских школа у турскоме царству за 1892-93. и 1893-94. школску годину, приредио М. В. ВеселиновиИ. Београд 1896. У предговору ове статистике, која ће интересоватп свакога Србина, вели њезин писац: „Вп, у далеком свету, нросвећени умови, кад бисте видели како Србин у Турској љуби прву књижицу, и роси сузама ирва српска слова, увилајетима: косовском, бптољском, солунском и скадарском; кад бисте видели како сада у косовском вилајету Срби од радости плачу п крсте се, кад виде првп пут школски натнис (фирму) и на њему: Срб-мектеби (Српска школа), да вам је срце од камена морали бпсте пустити сузу." И који Србин. ваистину да се и не узрадује, кад види, е му и браћу петвековне ронске таме почпње озаривати светлост књиге и школе, иа још књиге н школе рођепе му, српс-ке. После кратког предговора, нобројани су у Статистпци бројии иодатцп о броју школа, ученика и учитеља у споменутим двема школским годинама по разним местима, вилајетима и санџацима. Према тим податцпма, било је у школској годпнп 1892-93. у турскоме царству 112 срнских нгго мушких што женских школа (од којих је једна гимназија у Цариграду са 11 и богословс-ко учитељска школа у ПрПзрену са 166 ученика), 4551 ученик п 150 учитеља. Кад се упореде ови бројеви с онпма у прошлој 1891-92. школској години, види се да је у овој 1892 93. школској годпни бпло више: једна школа, 107 ученнка н 14 учнтеља. А кад би било података п из оних осам месга: Нове Вароши, Штиткова, Радијевића, Руспња, Дуфа, Зубовца, Галате п НићфОрова, у чпјим је школама било пајмање по 20 ученика, онда се може иоуздано рећи да је било на 267 ученика више у овој годинп. У школској години 1893-94. било је свега 123

школе, 5384 ученика (од којих 25 у гимпазпјп у Царпграду и 195 у богословско учитељској школп у Призрену.) и 173 учитеља. Кад се упореде овп бројеви с онима у прошлој 1892-93. школској годпнп, излази, да је у овој 1893-94. школској годипи било више: 1 ] школа, 833 ученика и 23 учитеља. Г. Веселиновић је заслужио, да му на труду око ове Статистике п на издању исте кажемо: хвала. А школама српскпм у тамошњпм крајевима желимо што већи број и што већи напредак.

Од уредништва. Г. Ћ Ђ. 0. у С. Радн умпрења вашег п све тамошње браће, у пме које сте нам поставили односна питања у погледу бившег свештенпчко-удовичког фонда ваше дпјецезе, односно митрополијског свештеничко-удовичког мпровинског фонда, одговарамо вам, да је онај спојен са овим, по пристаику управе његове а по одлуцп впсл. Саборског Одбора. Цела односна готовина бпвшег вам фонда ушда је у благајну општег мировпнског фонда 6. марта о. г.. те по томе је овај фонд прпмно на себе св^ обвезе према члановима бившег вам партикуларног мнровинског фонда, а нрема прописима односне уредбе од 18. (30.) новембра 1892. Двема удовицама тамошње дијецезе су, на основу том, већ и мировине у течај стављене. Гласове, дакле, који вас у бригу бацају, одбите као казивања људи необавештених, а можда и беспосленнх. Нампре ма које врсте, канцеларпја народно-црквених фоидова пздаје само оним странкама, које нретходно принесу ирописани биљег за исте намире. Т. В. 1). у Б. Примили смо и саопштпћемо. Хвала вам.

И з ј а в а* местног школеког одбора у Араду. Број П. 3. 166/Ш. 0. 42. Велештовани гос.подинс уредниче! Цењено гласило „Сриски Сион", недел.ни лист за црквено-проеветне и автономне потребе у Срем. Карловцима, у 34. броју од 8. (30.) авгуета 1896. г. донесе „Стечај" расиисан од „управног одбора сри. иравосл. цркв. школ. опћине арадске" нод бр. 315. 1896. — Унрав. Одб., од 8. (20.) августа т. г. Високим решењем Сл. Еиарх. Управе темишварске бр. А. 514/88. 1895., које је потврђено високосл. решењем С. 0. бр. 4896, 4317, 4792, 4977/1806 ех 1895., раснуштена је црквсно-општинска управа у Араду, наиме црквени бдбор и црквена скуиштина и наименован је јсдан „Привремени Управљ. Одбор". „Местни школ одбор остаје и на даље недотакнут", као што то опетоваху и налагаху и каснија впс. решења Сл. Епарх. Управе темишварске. Законито иостављени мсотни школски одбор у Араду, који нострји, дела и оићи са својим предпостављеним властима, нема знања о на* Бсз одговорности уредништва. Ур.