Српски сион

В р. З^.

В СРПСКИ СИОН."

С тр . 685.

Ношто се, даље, учење о папској непогрешивости налази у тесној зависности од учења о црквеном јединству, то је и раскрићу тога учења посветио Рајнкенс две доста онширне спешГале расправе под натписом: Учење св. Кипријана о црквеном јединству. (Б1е Бећге <1ек ћеШ^еп Сурпап уоп Лег ЕЈпћеИ: с1ег КЈгсће. Ћчп-гћиг^. 1875.) и Јединство католичке цркве (Б1е ЕЈпћеИ с!ег каЉоНзсћеп К1гсће. Ћ г Гћ-2ћпг§-. 1877). Основна тачка гледишта, до кога, је при том дошао старокатолички епископ, своди се на мисао, да се јединство нстиниге Христове цркве одређује тиме, да „ипјуегвае есс1е81ае," као што вели Григорије Велики, „ипит са!ћоНкат Гасти!," т. ј. тпме, чиме се одређује по учењу иравославне цркве. Као што се догмат о папској непогрешивости не може одржати са стране унутрашње, са стране, тако рећи своје садржине, тако се исго, по гледишту Рајнкенсовом, не може одржати ни са стране сиољашње — формалне, т. ј. на осн(.!ву неваселености самог сабора, на коме је утврђен тај догмат. Да докаже п ту мисао старокатолички епиекои јој је посветио читав низ расправа. Такове су н. пр.: 0 незаконитости и неслободи на ватиканском сабору (ГЈећег (11е ХЈиге^еНпабб^кеи ип<1 ИпГгелћеИ <1е8 УаНкаи. СопгИв. 1871), П(|дчињење немачких епископа у Фулди (Б1е 1Јп1егугег('ипе; с1ег ДеИвсћеп В18сћоГе хи ЕиМа. 1871), Вера п подчињење (СНаиће ии<1 ТЈп1етегЛт§ 1871), Инфалибилисте и савремена држава (В1е 1пГа1Нћ1Н81еп ипс1 с1ег то(1егпе 81аа1. 1871), Папски декрети од 18. јула 1870. год. (БЈе рарзШсће Бекге1е уоп 18. ЈиН 1870), Амо иде и његов већ споменути „План протеста против одредаба ватиканског сабора" (Еп1-тггГ уоп Еехпкеи§). И у овом случају се старокатолички епископ примакао у својим назорима ка назорима иравоелавних богослова. Доказујући неваселеност ватиканског сабора, он му ставља насудрот, као истинито васеленске саборе, саборе прве хиљаде година хришћанске цркве. Позитивни назори, које је при том изрекао, своде се на ово: „Заистинито васеленски сабор мора се сматрати тек онај, који се сазпва у сврси распознавања, иодробног раскрића (ЕгтШећш^) вечне истине посредством сведочанства читаве цркве у лицу њених достојних нредставника — законитих епископа; онај, на коме бива слободно, без спољашње п унутрашње

иринуде, расправљање питања; онај чија се решења нримају једногласно, бар с опћим моралним цристанком; онај, чији се предмети расправљања саопћују раније, да би се додирнуто питање могло из раније разгледати 1 ). Друга тема литерално — научних радова покојног старокатоличког енископа беше историја саме старокатоличке опћине, а особито питање о њеном постанку. При томе је тема, које се латио Рајнкенс, добијала карактер према назорима на католицизам, које су исказивали о њему у седамдесетим годинама неки од западних писаца. Отвар је у томз, што су се многи, особито ултрамонтански писци, да би понизилп старокатолички покрет у очима јавног мњења, трудили да у књижевности рашире гледиште на њега, као на чисго нолитички покрет, који заиоче немачка влада у сврси борбе са римском црквом. Расправи тога мишљења је и посветио Рајнкенс неколико брошира — н. пр. брошира под натиисом: 0 постанку старокатоличког иокрета из савести верних (ХЈећег деп ТЈгаргип" <1ег је121§еп кЈгсћНсћеп КеГогтће^е ^ииа; аиз с1ет ве "№188еп <1ег КаЉоНкеп. Ко1п. 1872) и Постанак. суштина и сврха Старокатолпцизма (1Јг8 ])гип»', ^Уебеп ип <1 21е1 <1е8 А1Ља1ћоНс18ти8. 1882). Истога се питања дотицао Рајнкенс у многим својпм говорима, које је говорио на старокатоличким конгресима У свима тима броширама и говорима труди се, да докаже мисао, да је Старокатолпцизам покрет религи.јозни, као протест против сакцпјонисања онога, што нема за себе основа у богооткривеном учењу; а као политички се може сматрати само у толико, у колико се графански живот опћине дотиче живота религијозног. Рајнкенс је био врло добро иознат и са православном црквом, особито руском. Написао је више чланака о православној цркви, у којима говори о њој врло лено и са много знања. Дакако, и о црквено — практичном раду, и у религнјозно-црквеним назорима старокатоличког еиискоиа могу се наћн такове црте, које човек с православним убеђењем не може назвати правилнима. Овамо иде н. ир. његов двосмислени одношај.према англиканској цркви. Он је, као што изгледа, као и већина других ') В ијј . 8сћи.Не. Бег АНкаИтНсЈатпв. ве8сћ1сћ4е 8е1пег ЕпиуЈскНгп^, јппегеп СгезЈаНчп^ ипс! гесћШсћеп 81е11ип^, СНеввеп. 1887. 8. 79—83.