Српски сион

Б р . 39

(Ј ТР . 655

постао напом. То је једнож приликом један прелат овако Протумачно: „Кад би сп. Петар дао своје кључеве језујитима, они му нх не бн никад више повратили." Но у новије време као да језујнте и овде превлађују, У „светој коли-ијп" се налазе сад два кардинала — језуите, што до сад још није било. II то Мацела, који је именован за началнпка ненптендијарне колегије, и Штајнхубер, префект конгрегације 1п(1ех'а. Можемо се дакле надатп, да ће после смрти Лава XIII. ступити на иапскп престо језујита. А ако једном језујите задобпју врховну власт у римској цркви, впше је не ће исиустити из својих руку. А какви ће језупте у тој властп битп, казује им њихова морална максима. (Поотупак оа молбама, које ое подноое Његову Беличанству.) Кр. угарски жинистар председник саоиштио је осталим министрима наредбу, којом се одређује поступак са молбама, које се подастиру превишњеж жесту. По тој наредби, исте молбе деле се у три категорије, и то нрежа томе: јесу ли добиле превишњу сигнатуру, или су нопраћене са ознаком „Ађ 1трега1оге е! Ее§'е," плн нриспевају из краљевске канцеларије без икакве ознаке. Превишња сигнатура значп, да се молба пма псдврћи подробнож испптивању, те у погледу исге у свакож случају поднетн предлог Његову Величанству. Ознака ,,А1) 1трега1;оге е! Ее§:е" обвезује жинкстра, да тачно нсппта садржај молбе п овлашћује га, да у нредмету молбе изради превишњу одлуку. Но оваке молбе може министар решнти н у властитом делокругу. Но ни молбе, које стигну влади без иревишње ознаке, нежају се сматратп одбијенима. II гледе овпх имају области водитп извиде, те Његову Величанству, у некиж случајевпма, поднетн предлоге.

Удовички фонд. Члановима друштва за потпомагаве сирота и удовица српско-православног свештенства горно-карловачке епархије. Као што г.ам је позиато из моје окружнице разаслане свима нашим члановима иод 8. Фебруара о. г. бр. 16., иослана је одавде истога дана преко наше Енархијске Управе сва имовииа нашег друштва Управи срн. нар. Фондова, у општи Митрополиј ски свешт. удовички фопд, ношто смо претходно у иашој скупштини од 16. новембра закључили били, снојити иаш фонд са општим Митрополијским мировииским фондом. На представку нашу, којом смо имовину доље послали, изишло је ријешење високог Саборског

Одбора из сједнице му од 22. јунија о. г. бр. 0.0. 1014. 1574 и 2584./1024. којим: 1.) сви нанш „потпуни" чланови — на броју нас четрдесет, а сваки ће знати 1:0га се ово тиче, — примају се за редовне чланове онштег Митрополијског мировинског Фонда сходно §. 29. ои. уредбе о мировинском Фонду; 2.) примају се за редовпе члаиове и наши у представци тако иазвани „иепотпуни" чланови — на броју њих петорица, — (који нијесу били потиуно задовољили нроиисима иашег партикуларног статута) само имају својој дужности у смиелу §-а 4. опште уредбе одмах одговорити; 3.) удовицама наших унокојених чланова Милутина Шарца, бившега иароха у Перјасици и Петра Вујаклије бившега администратора парохије у Бувачи, признаје се право на годишњу мировину од 300 Фор. од онога дана, када су нрестале уживати полуприход од иарохије. Ово се члановима даје овим на знање с тим, да иод 1.) споменути „нотнуни" чланови одмах посредством наше Епархијске Управе пошаљу у Митрои. мировински фонд 6 % камате (припос годишњи) на свој улог, дакле 18 Фор. за текућу годипу (§. 8. оиште мировинске уредбе); оних иет „ненотпуних" чланова, сиоменутих напрво иод 2.) да осим тога одмах у смислу §. 4. допуне свој улог до оне своте, колику који нензију својој Фамилији осигурати кани; а иод 3) споменуте удовице нека своју молбу поднесу доље путем Еиарх. власти, која ће им потврдити, кад су престале уживати иолунриход од нарохије. Ову обзнану шаљем у „Орпски Сион" и у „Србобран", на се надам, да ће је сваки члан опазити и прочитати ради свога равнања. А сада се нраштам браћо чланови с Вама, као бивнш први и посљедпи Ваш предсједиик и дјеловођа са жеЉом, да би ириносе евоје и као древни старци у фонд уносили, па да Вам, дај Боже, нигда ни једно дијете из њега ни гроша не ужије. На Ријеци 13. (25.) сеитембра 1896. Ник. Косановиб протоир. као бивпш иредсједник друштва за потиомаглње сирота и удовица свешт. горњокарловачке епархије. КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Одговор римокој пропаганди иа њеп „Балкан јединству и братској слози, издао уз с} г деловање многих пријатеља сједињења цркава Др. Алексаидер