Српски сион

С тр . 654.

„СРИСКИ СИОН."

Б р . 39

Коначно така искључна превага једног вишег начела над осталим не изражује се увек у таком јаком степену и зато' није увек приметна. Но оно и пе сачињава код свак-ог народа главну карактерпу прту народне личности: носљедња се, као и већина пој единих човекових личнорти, ј ављау дру гим више јасним цртама. Тако у једиој и истој области наука могу бити различпи, руководни мотиви, могу стављати њој различне задаће, могу ићи различним путевима у решењу тих задаћа. Отуда се добију таке врсте особеносги пародног духа. „Тада, кад један (народ) не нодражава у тачности и дубљини анадиза, други с љубављу тражи свуда аналогију, један се стара да достигие пуноћу у снецијалној области, други од сваке специјалности тежи к вишој универзалности ;... један је сав се ногрузио у истраживање и систематисање хладнога објективнога знања , други тражи — мудросш, коју руководи нравствени живот, и више се интересује изучавањем субјективнога духовнога света и т. д. Тако је и у искуству. Један све символизује, један тежи к објективном прецењивању, а трећи је дидактичан; један је изврстан у развијању карактера, други у развијању положаја, делања. Тако се огледају национални одсјаји у науци и искуству. Но исто бива и у сбласти моралних идеја и у религи.ји. (Свршиће се.)

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш И, (Његова Светост, преузв. г. патријарх Георгије) отпутовао је у прошли вторник брзим возом у Будимпешту, у пратњи свога иротосинђела г. ЈГукијана Богдановића, да присуствује седнпцама угарске горње куће. (Рукополагања.) Његово Високопреосвештенство, господин епископ бачки Герман ОпачнЛ благоизволео је свршеног богослова п новоизабраног ђакона у Сентомашу Милпвоја Сивачког, дана 16. (28.) септембра о. г. рукоположптп за ђакона. (За ректора Великб Школе у Београду) изабрао је професорски збор исте школе професора геологије г. Јована ЖујевиЛа. (-(• Протојереј Александар Николи!), парох у Сенти, преминуо је дана 16. (28 ) сентембра о. г.

у својој 77. години живота, а 53. свештеиичке службе. Честпти покојник бис је врло угледан свештеник; бпо је члан епархијске конзисторпје бачке и иатрон ног.осадске срнске велике гимназије. Сарањен је 18. (20.) септембра. У цркви, при опелу, опростио се с врлим покојником иарох мартоношки г. Младен Јосић. (Говор ћемо донети у наредном броју. Ур.) Лака му црна земља и вечан спомен! (Француока омладина против алкохолизма.) Алкохолна пића нису била никоме од користи, него на штету, па разуме се и младпм људима. Омладина француска увиђајући, да јој алкохол убија и здравље и морал п све, тргла се иатраг п хоће да стане на пут тој зарази, која је почела све јачи корен пуштати у француско другатво. У ту је сврху париска омладина основала друштво умерености француске омладине (АбзосхаИоп с1е 1а јеипеббе 1гапда18е ^етрегетЦе). Ево неке тачке из статута тога друштва: 1.) Другатво има сврху: упознати омладину с опасностима, које носи собом алкохолизам; иодржавати младе људе у правилима умерености и хигијене, када приме савет; пружити својим члановима здраве и наравствене забаве у границама, које допугата закон, и према средствпма, којима располажу; бити на руци својим члановнма, да се користе свима наравственим и матерпјалним преимућствима, какова им само може пружити; помагатп пм у савлађнвању препрека, на које могу наићи у почетку своје каријере. Друштвени чланови се не смеју унуштати нн у какове пренпрке и акцију нолитичке природе. 2.) Ко хоће да буде редован члан друштва не сме имати мање од једанаест нити више од двадесет година и мора за то иматп дозволу од роди•геља, тутора или лица, која замењују њихово место. Осим тога сваки се члан обвезује, да не ће пити никакова пића, осим у време боЛести и то према лечничком пропису. За нове чланове та обавеза вредп за шест месеци. а затим се она перијодички нонавља сваке годане неколико пута. 3.) Правп чланови се морају без икаквог изговора иОдврћи лечничкој контроли, чија је сврха пажња о уиотреби алкохола. Погодбе лечннчке контроле одређује административни савет. Тако француска омладина. (Језујите и римска црква ) Игњат Лојола оснпвалац реда језујитског, у једном свом правилу је забранио језујптима, да примају високе чинове у црквп. Изузетак је био учпљеисамо заИндију. Ово се нравило некп нут превидило и језујите су заузимале и високе чинове, иа су бивали н кардпцали, и ако број такових није велик. Интересантно је, да јога ниједан језуита није