Српски сион

В р . 39 ,СРПСКИ СИОН."

желећи, да стоји на научиој нодлози, коначно, тежи, да универзално реши сва недагошка питаља. Она се стара да изради за васнитно дело идеале, методе, нравила општа и према томе обвезна за све иа роде. Но како је могуће ово ? Да ли је могуће васпитати човека без сваке свезе с његовом народношћу, с народом? Да ли је могуће образовати Хришћанина без конФесионалнога израза Хришћанства? Овако је учио Русо, који своме Емилу до 18 година није ништа говорпо о Богу, а затим сматрајући религију „резултатом страсти'', упознаје свога нитомца са самим опћим појмовима предмета, остављајући њему самоме, да изабере оно исноведање, које му одобри његов соиствени разум. Следујући дакле овоме принципу, и Филантрописте на часовима религије у својим школама имали су и Хришћане и Јудеје, католике и протестанте. Но какви су моради бити резултати после оваког васпитања? Одговорити на сва ова питања могуће је тек иосле претходног објашњења тога значења, какво припада начелу народности у животу човековом; за то и ја обраћам иа то пажњу вашу. Шта је народност? У широком смислу речи, то је скуп свију оних својстава, у којима се изражује карактер народа. која му дају тако рећи, индивидуалии облик, који га одликује од свију других народа Као најбољи прави израз ове суштине иарода јавља се народни језик. „У јгзику, вели К. Д. Јелински, обележен је сав народ и сва његова особина; у њему постају, творачком силом иароднога духа, мисли, сликарство и звук" сва природа сродности; у њему се огледа и сва историја духовнога живота народпог. Т У скровиште народне речи слаже једно ноколење за другим нлодове дубоких срдачних нокрета, плодове историјских догађаја, веровања, погледа, последице преживеле горчипе и радости, једном речи, све своје духовне нрежив л>аје народ брижљиво чува у народној речи. Језик је сама жива, сама обилна и иодложна свеза, која сједињује нрошла, садашња и будућа поколења у једну ве-

О тр . 653

лику, историјску. живу целину. Оп не само да изразује живот иарода, пего је паиме сам живот. Када нестане народнога језика, и народа нема више... Изумре ли језик у устима народа изумро је и народ". Но иије само у језику суиггина народа. Као и код личиости свакога човека иосебно, тако и код велике личпости целога парода, језик је само средство за изражавање душевнога света. Он је, тако рећи, само одело, огртач, у који се облачи дух иарода. Суштина саме ове народне личности састоји се у особитом складу или стро.ју духовних сила и духовног живота народа. Сваком културноме народу својствени су онћечовечански интереси, тежње, идеали, — религиозни, етички, научни, естетички, социјални и др.; али се опи у сваком нро свећеном пароду јављају у особитом индивидуалном, томе народу својствепом орга ничком устројству. Овде ие посгижу сви једпаку вредност и значење, пошто се и не комбииују сви једнако, и пе слажу се у један духовни облик. Саодговарајући особитом расположењу и склоностима парода, једни се издижу па нрви степен, постижу више значење, боље се развијају и ностају главним руководним начелом у историјском животу народа. Они и дају народној личиости одличпо обележје, а други онет у исто време назадују и као да их мрак покрива. Свакн народ на нр. живи у идеалима религије, морала, науке искуства; у старо-грчком свету видимо ми врло јасио надмоћ иосљедњега Тако грчка ФИлозоФија спаја све ове идеале у.једно иод видом прекраснога. То исто начело влада овде и у животу, који ставља себи за крајњу цељ срећу, благо. у смислу максимума задовољства, насладе. Овом се начелу нодчињава и религија: исти идеал красоте, појете и вајара, ствара и грчке богове Напротив, у пеких иарода запада у новије доба све јасније добија владајуће значење идеал науке природословља, која сједињује све друге тежње и силе иод зиамење једпе идеје — оиће користи, оићега благостања. Отуда — утилитаризам заузима красиоместо иу њиховој филозофијииу животу, па иу производима искуства,