Српски сион

С тр . 660.

„ОРПСКИ СИОН."

ЈВ р . 40

нална литургија Гала састављена у IV. веку од пастира галиканске цркве на основу нредања донетога са истока, и употребљавана у Галији до краја УШ. века, када ју је отуд истисла из употребе млађа од ње тако звана римокатоличка литургија. У њој су спојенн са старим литургијсрм обликом нови, које захтеваше ондашње развиће галске народности. Исти су сложени већином подражавајући обрасдима источних обласних литургија. Те особине дају галиканској литургији достојанство драшцена споменика вековне заједнице галиканске цркве са целим хришћанским светом и јаког онштења са исгочном црквом. 45 На уређењу галиканске литургије радило је поменутих векова више црквених пастира, који су као познаваоци источних иисаца и успели да додмире духовне потребе својих савременика; ме|у њима на првом месту свети Иларије епископ пиктавијски, Музеј презвитер Марсељски (умрво 461. год.), Сидоније Аполинарије епископ Клермноски (1У. век) и др. 46 У битним деловима је галиканска литургија сродна са старом галско-шпанском, а само се у другостепеним развила у сопственом правцу и тако посгала посебном и различном од савременпх јој западних литургија источнога типа Мозаранске и Миланске, с којима је у старија времена могла бити још сроднија. 47 Увађањем и замењивањем другостепених делбва у појединим диецезама, иостало је више облика литургије који имају једнак чин (ипИогпт пШв) но различне молитве, јектенија, изборе места из светога писма. 48 Од многих таких формулара сачуваше се: а.) Мл88а1е §о<;1лсо-ваШеа1тт из 2. половине УП. века У овом мисалу нема никаква трага римокатоличке литургије, на против многе молитве и формуле подсећају на грчке обрасце (н пр. молитва пресуштаствлења светих дарова). б.) М188а1е ОаШсапит из У1. века, в.) М188а1е Ггапсотт из периода почетка примања римокатоличке литургије, од које се неке молитве помешаше са старогаликанским формуларима. г.) 8асгатеп1агшт ОаКсапит тако1)е из времена прелаза од галиканске римској литургији, са сличним мримесама, као и у франачком мисалу. 45 ШЛ. 87. 46 ШЗ. 87. 88.; Соп?. 1,нГ*. О. е. стр. 151. 47 Собраше IV. стр. 96. 48 Ш<1. стр. 89,

В.) Мозаражка литургија. Зове се тако по шпанском народу, који се, кад у VIII. веку Шианијом овладаше Арапи (Маври, Сарацени), морао с овима помешати па и многе арапске обичаје примити те га прозваше М1хМ Ага1 >е8, Мо81агаће8 — поарапљени. По постанку своме ова је литургија, етарија од УШ. века и приближује се литургији најстаријих хришКанских времена, тако званој старој шпанској. На уре1)ењу њеном радише: Мартин архиепископ бракаренски (Вга §-ап2е, умрво 580. год) родом из Паноније, ко.ји је дуго живео на истоку, и, епископујући 20 гоДина увео неке грчке обреде у богослужењу шпанске цркве. 49 Јован епископ Герундски (61гош1о) савременик Мартинов, родом Гбт, који је провео 17 година у Цариграду а као пастир свога народа борио се против аријанства и занимао се између осталога и уређењем шпанске литургије по обрасцу источних. Леамда/р епископ Исиалски или Севиљски (умрво 600. год.) родом Шпањолац из провинције картагинске, који је такође дуго живео у Цариграду и познавао се са цариградским патриархом светим Јованом Посником и светим Григоријем потоњим папом римским, па је при измењивању и допуњивању шпанске литургије имао пред очима обичаје источне цркве. За његово је време на Толедском сабору (689. год.) прописано 2. правилом, да се у свима шпанским црквама има читати символ вере по примеру источних цркавафСбесипсЈпт Гоппат опеп1аНит есс1е81агит). Исидор.е пископ Исиалски (умрво 636. год.) брат Леандра и прејемник његов на епископској катедри. Њему би на 1У. толедском сабору (633. год.) поверено, да састави службенике за свршавање свете литургије и других црквених служаба под именом М188а1е и Вгеу^апиш. Због тога се и сама мозарапска литургија звала по уреднику Исидорском,"а по сабору Толедском. Мозарапска се лвтургија употребљавала у Шпанији као народна од У. до XI. века, 50 а за време Алфонса VI. потисне је тако звана, римокатоличка; 51 но и уз ову се држала, у неке празничне дане •до XVI. века, кад је чувени инквизитор, архиенископ Толедски, кардинал Ксименес (умрво 1517.) даде превести на готски, исправи у њој што беше за исправљање, те унесе у збор49 ШД. стр. 120. »° ТшЛ. о. с. стр. 169. 51 Собраше, IV. стр. 124.