Српски сион

Врој 40.

„ОРПСКИ СИОН."

С тр. 661 .

ник богослужбених ?;њига под насловом: Млв§а1е Ш1х1ит кесишЈит ге§и1аш В. 1б1(1ог1 (Иеиип тогагађев, па наредЛ да се сваки дан служи. Од то доба служи се она у Толеду и до данас у каиели, коју је исти Ксименес подигао. Кроз све време свога усавршаваља сачуван је у њој по склопу тии народне пшанске литур1'ије. различне од римокатоличке, а сличне с галиканском народном литургијом. 4.) Жиланска ллтургија. Под тим именом разумева се литурги.ја, која се употребљава у Милану (МееНокшип, М11апо, МаИапЛ) и црквеној области архиепископије истога имена. По • станак њен допире до апосголског доба, кад и утемељење Хришћанства у тим пределима, које иредање спаја са именом светога апостола Варнаве. Њу је по дотадашњим литургијама миланске архиепископије, које су у суштини биле сродне са литургијами у суседној Галији, уредио свети Амвросије архиепископ Милански (умрво 397. год.), чије се заслуге у овом погледу упоређу .Ј са заслугама светога Василија Великога на истоку, светога Иларија у Галији ; Исидора Испалског у Шпанији. Миланска литургија била је за Амвросијева времена много сроднија са литургијама источнога тииа, од којих је и постала; то потврђује и та ирилика, што је св. Амвросије — како сведочи бл. Августин — увео у своју цркву и појање по обрасну источном. 52 У данашњој миланској литургији наћи је иримеса из римокатоличке, при свем том је она — иако тако близу Рима — очувала своју самосгалност и своје обележје сродно источним облицима. §) Западне литургије римскога типа. Под тим именом разумевају се литургије, које су постале иод претежним утецајем римских ирвосвештеника. Њихов почетак стављају у половицу Ш. века, 58 кад се у Риму и округу римског епископа, место до тада обвезног (официалног) грчког литургијског језика, почео употребљавати латински и кад су се, ио сведоџби Фирмилиана епископа Кесарије Каиадокијске Киприану, Римљани иочели удаљавати од апостолскога предања. Ове су литургије састављене течајем векова делом из старих елемената народних литургија, а делом из нових елемената занадних римских 52 0. с., V. отр. 11. 53 ШсЈ. стр- 53.

облика, разним спајањем једних и других но под премоћи потоњих, због чега су ове литургије мање вишо и сродне са тако званом римокатоличком. Римски писци хоће да ова литургија потиче из апостолскога доба, а наиме од светога апостола Петра; 54 но то се не може доказати, прво: стога., што нема ни једнога споменика те литургије, који би старији био од У. века — можда делом због навале варварских народа у Игалију У. и У1. веке, а дблом због потиснућа каснијом римском литургијом; друго: стога, што подаци, који се наводе у заштиту апостолскога иорекла римске литургије, никако не доказују, да је иста истоветна са каквом литургијом, која би имала постојати у Риму у апостолско доба, јер су неке паие у њој мењале не само другостепене већ и битне делове, уносећи у њу по вољи своје изуме. 55 Отуда „ниједан латински отац не говори, да је Петар или који други апостол осгавио западнпм црквама литургију тако поуздано, као грчки оци о Јакову и Марку" ; 50 шре&е: сгога, што се римска литургија, испоређена не само са источним, но и са западним литургијама, које потичу из времена апостолског, увек налазила у опреци с истима, јер није сачувала неповређену основу свештених радња и чинопоследовања, коју друге литургије нису никад из вида испуштале. 57 Римске литургије носе воћином назив басгатепЈапиш. 1.) Најстарији сакраментар приписује се римском епископу Лаву I. (Великом), Загсатепћггшт ЕеопЈапшп; но држе, да је могао изугевши неке*касније додатке — и пре постати, барем у 1У. веку. 58 Не зна се је ли овај сакраментар уживао јавна угледа, 59 јер не садржи у себи ни потпуна чина литургије, па ни најважнијега јој дела — канон; могуће, да га је ко из околице светога Лава као посебне молитве тога светитеља ирибележио. 00 Најстарији споменик овога сакраментара је из УП. или УШ. века. 01 2. Важније месго заузима 8асгатеп1агтт 54 ЗЈиСс. о. с. стр. 146. Собраше, V. стр. 49. 36 Ш<3. стр. 50. 57 11>1(1. стр. 51. 58 Ш<1 стр. 54.; ШЦ, о. с. стр. 147., 148. № 1 ј 1111:. о. с. стр. 148. 60 Собраше. V., стр. 55. 61 Ш<1. стр. 54.