Српски сион

ОТР. 662.

„СРПСКИ сион. и

ЈВ р. 40.

0в1азГапит, јер се цоуздано зна, да се папа Геласије I. (4:92. — 496.) много старао о усројству римске лшургије, 62 која до њнгова времена не. беше ни потпуна, ни уређена, ни спољашње складно изложена. 63 Могуће је да је иоменути папа редиговао сакраментар, који је донде већ постојао и ио свој прилиди био стшчан Лавовом, уредивши молитве и песме, умноживши прве тако званим колектама (со11ес(;ае) и нрефацијама (ргаеШшпев) а друге трактима (ћ-ас^из) и саставивиш сам службе за неке новоустановљене нразнике. Многе од овпх потичу из литургија галиканске цркве. Није ни овај сакраментар потпун ал садржи првп пут нов нарочити, премда кратак, римски соппоп т188ае. Најстарији сачувани споменик му је из УШ. века 64 и дакако не без додатака векова после постанка му. Осим осталога знаменит је тај сакраментар и стога, што се у мисама за крштење деце и одраслих у очи Пасхе и Педесетнице налази Никејскоцариградски Символ вере без дометка ГШодие (и Ш (тмна) и то на грчком и латинском језику. 3.) Једаи век иза Геласија I. појавио се у римској цркви Засгатетаггит Огедопапит, који припада светом Григорију Великом, римском пани, познатом на истоку под именом Двојеелова (590. — 604.). Свети Григорије Велики Двојеслов пре но што је ностаде паиом живео је осам година (570 — 585.) у Цариграду и тамо се упознао са богослужењем источне цркве. Испоређујући исто са римским морао је увидети одступ нотоњега од првога, јер су у римској литургији његова времена „били истиснути неки најстарији делови, а на место њих унесени други неапостолски," 65 те се старао да нрве васпостави а место других даде нове према сувременим му потребами, у духу општехришћанском. У овом погледу има свети Григорије Велики за римску литургију онаке заслуге, као што су их својим литургијским радом стекли светитељи Василије Велики и Јован Златоусти на истоку; с том разликом, да се Григорије у свом литургијском раду морао обазирати на дотадашњу већ укорењену литургију римског типа више него на литургије апостолске, тако да је често био 62 1Ш. 1ЛЛ;. о. с. стр. 148. 83 Собраше, V. стр. 55. и след. 64 Ш<1. стр. 57. и след. 65 Ш(1. стр. 75.

принуђен уведење неких саставина ио формуларнма јерусалимском, цариградском и миланском 66 пред еписконима правдати ; 67 стога је узео. за основ своме раду онда у Риму уио требљавани сакраментар Геласијев. 68 Григоријев сакраментар се уцотребљавао испрва у римској пркви и у Италији, а затим су га иримиле и остале западне цркве Он ,је послужио за основ новијим римским литургијама иа и тако званој римокатоличкој, премда се од ове нотоње разликуЈе. Најстарији сцоменици овога сакраментара су из IX. века. 70 4.) Сакраментар светога Григорија Двојеслова, којим је светитељ смерао дати римскоме богослужењу одређен и сталан облик, почео се већ у УП. веку измењивати, допуњавати и дотеривати према месним приликама и обичајима не само у провинцијама удаљеним од Рима већ и у самом Риму, тако да је течајем времена осим општега чина литургије, који је према току године сам по себи био разноврсган, постало више литургија, којима је свима давано име светога Григорија, но који су се од првобитне литургије истога светитеља а и међу собом јако разликовале. 71 Тако никоше иосебни 01чНпе8 Ш188ае за напу, за епископе разних степена, за опате, за просте свештенике, за нарохије, за саборно служење, заветне мисе, мпсе за мртве, за обичне и повлашћене (привилеговане) престоле, и тпхе или тајне мисе, које се могле свршавати у једном те истом храму у исто време са гласном литургијом на разним престолима. 72 5.) Измене и допуне уносили су у литургију римске папе и свештенство од УП. до ХУ. века делом због потреба прилика времена, делом под утецајем теоретских назора римских богосдова о прјединим саставинама литургије. Римски богослови средњега века (особито схоластици) да би објаснили богослужбене обичајв како' свештеницима —- јер ови беху на врло ниском ступњу знанственог образовања тако и народу ради задовољења побожних осећаја му; латише се мистичког тумачења истих ве И>1<3. стр. 76. 67 Ш<1. стр. 74. 68 ШЛ, О. с. стр. 162., 164.; Собрање V. стр. 73. 79. 69 Собрате, V. стр. 71. 70 11)1(1. стр. 81., 82. 71 11)1(1. стр. 81., 97. 72 Ш<1. стр. 105.