Српски сион

Бр. 40.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 663

и створшие сасвим нове чудновате н већином неразумљиве појмове о богослужењу а нарочито литургији, због чега налустише старе обреде, којих значење не могоше схватити или на своју систему довити, а уведоше нове, које тумачише по своме; тако: уведоше преснаде, ночеше ггричешћивати световњаке под једним видом, престаше спомињати име владара земље (да се што јаче истакне светска власт папска!) и т. д. 73 На тај начин, а особито под утедајем схоластике, остаде римска литургија без тврда основа, 74 тако да је сасвим одступила и од старог римског облика. Да се дође до стална облика за све западне цркве, повери тридентски сабор 75 у својој 25. седниди Римском ирвосвештенику да исправи богослужбене књиге. Иснрављање то предузме за напе Пија IV. нарочита комисија (1563—1570.) које труд би прописан булом папе Пија Т. 1570. г. обвезним за сав запад. Том комисијом исправљена римска литургија дала је основни облик најновијој римокатоличкој лишургији , 76 која је и иза Пија V. због слободног штампања службеника и даље мењана; док није папа Климент УШ. (1604. г) изнова исправио и забранио службенике штампати изван Рима. Иза овог поправио је исти и напа Урбан УШ. 77 и штампао у Риму 1634. г, иа дозволио штампати службенике и у другим местима, али под условом, да ови морају бити истоветни са оним у Риму. Од то доба није римокатоличка литургија више мењана него се и данас употребљава, у оном облику, који јој даде папа Урбан УШ. Но ова литургија у многом одступа од оних старих сакраментара Лава, Геласија и Григорија, који су у римској цркви тако дуго уважавани и од којих она старијих не познаје; јер недостаци и сувишности у самом огс1о гшв8ае, случајне и тенденциозне измене и домеци, којима се одликују средњевековне литургије западне цркве, не само да нису одстрањени, него су већином задржани и узакоњени, само 78 11)1(1. етр. 102. —107. 74 Ш<1. стр. 106. 10 Тридентсви сабор (СопсШит ТНДепНит) би еазван на апелацију нротеетантских кнежева, да се уклоне неки реФормацнјом изазвани метежи, 13. ХП. 1545. године и трајао је с прекидом до 4. ХП. 1563. На том се сабору протестанти коначно оцепили од римске цркве. 16 Собраше V., стр. 107. 77 Бобровницми, о цроисхожден1и р. кат. литург1и, стр. 25.

са позитивнијим одредбама, у које дане да се унотребљава која новотарија УП.—УШ. века а у које не, и какве телесне нокрете треба свештеник том нриликом да чини; а за све то нема никаквих других основа осим оних службеника, ко.ји се унотребљаваху два или три века пре Тридентскога сабора. 78 Уосталом римска црква допушта местимице унотребу и посебних литургија, 79 па чак и оних, којима њен.и богослови никад не пропуштају одрицати достојанство, како православних тако и неправославних, 80 но све не под мању цену већ за признање главенства и непогрешивости римског папе а постепено и осталих тенденциозних новотарија и неподопштина римских богослова, које стоје у очитој опреци и са светим писмом и са светим предањем, и са историјом и са здравим разумом. 0 литургији пре^еосве&ених дарова. При свој противности занада према истоку, која се давно зачела а у X. веку и расцепом завршила, задржала се међу старим литургијама једна, која је тако реки својина и Истока и Запада те се од како је постала па до данас употребл>ава и у источнии и у западним црквама, а то је лишургија пре$еосве~Кених дарова ( гј тму лроујусаајлгусо^т. ј. бојрол* Хггссор -јЧа; тгвза ргаезапсГфсаГогит т. ј. с1опит ; л и т 8р г V л преждеи)ск/ЛЦЈбннк1)(Х т. ј. дарижх), која се у православној цркви свршава у свету четрдесетницу, почињући од среде прве недеље великога поста па до среде страсне седмице осим субота, недеља и Благовести, 81 а у западној цркви само једаред у години и то на Велики Петак. 82 Чинопоследовање се исте на западу неким ситницама истина разликује од источног али су општи ток њен и састав молитава јој потнуно сачували таку сродност, каква је само онда могла постојати, док су обе цркве живеле у јединству хришћанске вере и учења; стога јој и постанак ваља тражити у првобитном хришћанству, дакле још у приликама хришћанске цркве прва три века, које су подједнако утецале и на исток и на запад. 0 78 Собраше, V. стр. 111. 76 Н. пр. у Толеду. 80 Н. пр. Копти, Јермени и др. 81 Труд. прав. 52. 82 Собраше, V. стр. 141.