Српски сион

Стр. 676.

„СРДСКИ

СИОН".

Б р . 41.

Пре свега морамо споменути, да св. јеванђелисти у наведена два случаја говоре о знаменитом јудејском цару Ироду Великом, остала пак места у св. списима, где се спомиње Ирод, не односе се на тога крволока, као што ће се то видети у овој расправи. Но почињући овај рад, ми нисмо ставили себи у задагак, да расправљамо о Ироду Великом у опће, но само о времену његове смрти. То учинисмо због тога, што баш то питање има места код одређивања године рођења Господа нашега Исуса Христа, пошто он није дуго живео после рођења Христова 4 За то се на овом месту нећемо бавити описивањем Ирода као човека и цара, него ћемо одмах прећи на одређивање последњега дана његова живота. Дакле кад је умро Ирод Велики? На жалост, морамо приметити, непосреднога нодатка о времену смрти тога цара — немамо. Но за то има доста мање или више неодређених и нејасних хронолошких података, који се односе на доба његова царевања. Благодарећи тим нејасним хронолошким подацима исгоричари не могу никако да се сложе у години Иродове смрти, и та се борба између њих води и данданас. Но ко је ијоле познат са хронологијом старога (и средњега) века, тај се неће томе ни најмање чудити, јер се онда на хронологију није обзирало као данас. Покушаћемо, да одмрсимо оно, што су стари замрсили. Јудејски историчар из I. века носле рођ. Хр., Јосиф Флавије вели у свом делу „Старине јудејске", да је Ирод Велики царевао 37 година, рачунајући од дана, кад је одлуком римскога сената постављен за јудејског цара, и 34 године, рачунајући од смрти његова претходника, узурпатора Антигона. 5 Као шго се види, да се одреди година Иродове смрти, потребно је, да се претходно дозна, кад је оп именован за цара и кад је почео владати. Но пре но што би смо ирешли на одређивање споменутих ^егприв а дио, морамо истакнути јудејску особину, наиме, да они нису рачунали почетак владања својих ца4 Ср. Мат. Н, 15. 19 — 23; Лук. Н, 39—42. 5 Ап1ЦиН. Ш). XVII, 8, 1; ср. Ве11ит Ји<1. 33, 8.

ревб, од дана, кад су ступили на престо, ко од првога Нисана 6 оне године, у којој су они почели владати. То се односи и на дан смрти њихових царева. Тако, ако је неки цар умро на пр. 2. Нигаиа, то су се та два дана нове године узимала као потпуна година царевања умрлога цара, а његов наследник ночињао је бројати године свога царевања од истога 1. Нисана тако, да се једна и иста година узимала као две. 7 Тога се рачунања држи и сноменути Јосиф Флавије, но само код одређивања времена царевања јудејских царевб. Сад да видимо, које је године римски сенат прогласио Ирода Великог за јудејскога цара. За царевања Иркана П. (68—40 до рођ. Христова) била је скоре сва власт у рукама Идумејца Антипатра, који је за своје услуге римској држави добио од Јулија Цезара римско грађапство и титулу јудејскога прокуратора (егатрсшзс; хтјд '1ооба1а$), 8 а Иркан је у ствари био само номиналан цар односно етнарх. 9 Но после убијства споменутога римскога еиитропа Антипатра, нађоше се његови синови Ирод и Фасајил у тешким приликама. Али не гледајући на замке, које су им иамештали њихови непријатељи, Антоиије, имајући на уму заслуге њихова оца, наименује Ирода и Фасајила за јудејске тетрархе. 10 Но наскоро, после Антонијева одласка у Егииат, збише се на истоку, па и у Палестини таки догађаји, са којих Ирод у мало не изгуби и живот. Наиме: после Филипијске битке е Назив првог јудејског месеца у години; одговара нашем марту-априду. Јудеји су имали дрквену и граЗјанеку годину. Прва се почињала у лролеће с. Нисаном. Друга се пак почињала у јесен с Тишри (одговара нагаем септембру-октобру); ње су ее држали у грађанском животу; шта више и суботне године су се рачунале по истој. ' Та.1тис1 В. Козсћ-ћа-Всћапасћ с. 1. 1'. 3. ноп питегап4 (Ји<3ае1) ш ге^ћиз 11181 а Шаапе (1. <1. ге^ит аииоз). нл <1.: ћос по11 <11СШ11, П181 <1 е герћиз ћгаеШагит. ГЈпив ^т<1ет сИеа 111 аппо 1П81аг а 11111 сотри аћНиг. Оћћо. 1ех. гаћћ. р. 45.: апт рг1тиз <Ие8 рго 1рзо аппо гери1аии- (На и4 ^ио 1пћоатеп4 12. аппит, ћаћеакиг диа81 јат <1ио<1ес1111 аппо8 па4иа евзе!). 0и1 сапоп оћ8егтап<1и8 111 сотри1аНотћи8 сћгопо1о§1С18. V. 8сће§§, Ца8 Тос1вчјаћг <1е8 К0111Ц8 Него<1ез ип<1 с1а8 То<1е8Јаћг Јеви СћпвН, Мипсћеп 1882. стр. 28. прим. 2. 8 Аи« Ч т4. XIV, 8, 3 — 5; ВеП. Јис1. I, 9, 5; I, 10, 1-3. 9 арх'ергое ха1 еЗ-уосрхтјј хшу Ј 1оо8аш)у, АпЈЦи. XIV, 10, 2. 10 АпН Ч и. XIV, 13, 1; Ве11. Ји<1. I, 12, 5.