Српски сион
Врој 41.
„СРПСКИ СИОН."
С тр . 677.
(712. г. од осн. Рима 11 ) Лабијен, ггриврженик реиубликанске страпке, утече к Парћанима и нарћански цар Ород прими га у службу. После тога отночне он наговарати Парћане на рат с Римљанима, што му најпосле у почетку .714 године и испадне за руком. 12 Ород скупи велику војску и новери је свом сину Пакору и Лабијену. Прешав ЈевФрат продру они у Сирију и опколе веома утв])ђени град Апамеју, али пошто га је тешко било заузети, удари Лабијен на табор римског војсковође Саксе — у равници између Анамеје и Антијохије и разбије исти. Сакса побегне у Антијохију. Међутим су се већ сви градови — осим Апамеје и Антијохије — предали Парћанима. Лабијен дође онет под Апамеју, и ова. мислећи, да и сам Сакса није вигае жив, преда се добровољно. То исто учини и Антијохија. Сакса побегне у Киликију, а Лабијен пође за њим и наскоро га ухвати и убије. Међутим Пакор заузме сву Сирију осим Тира и упадпе у Палестину. 13 Антоније је међу тим проводио зиму у Египту код Клеоиатре (713—714). Он је морау бити паскоро извештен о парћанском нападају. Због тога -- пошто је било потребно његово присуство у Малој Азији — опрости се он са Клеопатром и дође у Тир. Ту он дозна из нисама жене Фулвије, да је она нобегла из Италије и да се раг, који је она отпочела против Октавијана, несрећно сврнгао по њу б,.тком код Перугије 15. марта 714. год. а и. с. Оп се сад налазио у двојакој неприлици : с једне стране, пораз у Италији претио му је губитком савласти, а с друге стране сва Сирија, дакле и Финикија, осим Тира, налазила се у рукама Пакоревим, који се век упутио с војском на југ и продро у Палестииу. Но разуме се, Антоније није могао бирати иа коју ће страну нре, јер му је важпије било да очува своју личну власг, но да снасава Азију од Парћана. За то он скупи на брзу руку 200 лађа и оде у Италију, да настави борбу са Окта11 Упрако у септембру или окгобру споменуте године. V. Арр1ап. Ве11. С гу . 4, 122: ебадо^ваау тоу ^рот т. ј. доцкан у јееен. 12 Пгитапп, ОепсћЈсМе Котз, 1831^, I, 430. 13 8и*а1)0, 48, 25. 26. е(1. Ее1таг I, 544.
вијаном. Но уз посредовање Мецената и Асинија Полијона тај крвави грађански рат буде отклоњен миром у Брундузију. Пошто је пак у то доба Антонијева жена Фулвија умрла, то брундузијски мир буде осигуран још и тиме, што је Антоније узео за жену Октавнјанову сестру Октавију, чији је муж Клавдије Марцел умро на свргаетку 713. године. Брундузијски мир склопљен је у лето 714. год. Сенат међу тим ослободи Октавију, да не мора жалити мужа 10 месеци, те се сватови одмах одрже, чим дођу у Рим. Осим тога сенат дозволи обадвојици овацију 14 и они у тријумФалном оделу дојагау у Рим. 15 Из тога, о чему смо до сада говорили, види се, да је Пакор заузео Сирију свакако у пролеће 714. г. а не доцније, као гато неки мисле. Наиме, кад је Антоније догаао у Тир, била је већ сва Сирија осим споменутога града у Пакоревим рукама. Међутим Антоније тек у Тиру дознаје за пораз своје војске код Перугије 15. марта 714. г Ако узмемо у обзир, да је у најгорем случају ипак било доста месец дана, да дође вест из Италије у Сирију, то је ои дошао у Тир ако не у половини априла, оио бар у ночетку маја. Међутим, та је чињеница за пас веома важна, као што ћемо доцпије видети. Док су се Пакор и његав војсковођа ВарзаФарн налазили у Сирији, Лисаније, цар авилинејски, обећа ВарзаФарну 1000 таланата и 500 жена, ако он збаци с престола јудејскога цара и првосвегатеника Иркапа II., и преда власт његову ујаку Антигону, који је био уједно и синовац споменутога Иркаца II га. ВарзаФарн на то нристане 16 и упути ее с Аитигоном 14 Овација — нрста тријум®а. V. о томе Раи1у, Кеа ■ 1епк. V. 1027. 15 беће^, Баз ТоДекјаћг с! Коп1Ц8 НегоЗек и. с1. ТоДевјаћг Ј. Сћ. Мипећеп, 1882. р. 3. 16 Ап11ф1. XIV, 13, 3; Ве11 ЈиЛ. I, 13, 1 Почиљући говорити о Антигону и збацивању Иркана II. Јосиф Флавије уцотребљава у првом делу изрчз: Зготгрф 8е втг'. 2ор(ау хах4охоу Пахорбс; тг..., а у другом: |л,вта бг в-сгј ббо. Ти изрази беху повод многим разногдаеицама, наиме, на што ее они односе, да ли на догађлје, о кпјима он говори непосредно пред тим или на _ какве друге. Ми миелимо, да ее ти изразч не одноСе на оно, о чему он говори непосредно пред тнм, већ на Филицијеку бвтку, о којој он го вори нешто пре, а затим прича само о поеледицама те