Српски сион

С тр . 678.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 41

у Палестину и наскоро буде сва Палестина заједно са Јерусалимом у парћанским рукама. Антигон ухиати на превару Иркана П-ог и Иродова брата Фасајила, и пре но што се прогласио за цара, одгризе Иркану уши, да овај у случају, да Антигон буде протеран, не би могао бити више првосвештеником "Ироду пакиспадне за руком, да побегне из Јерусалима у град Масаду, а одатле у Петру у Арапској. 18 Сад Ирод није могао ништа друго, но да тражи помоћи од својих иријатеља Римљана. Пошто га арапски цар Малх не хтеде примити, остави он Петру и отпутује у Египат к Клеопатри. Одатле се он иожури у Рим с једне сгране с тога, што је већ почиљало рђаво време за пловидбу, с друге пак с тога, што му је било познато, да је у Италији велики иеред. 19 Из Египта он отплови у ПамФилију. Међу тим на иуту га ухвати нрава бура, да су из лађе морали избацити скоро сав товар. Једва стигне у Родос, који је од Касијева рата био сав разорен. 20 На новој лађи стигне он најпосле у Брундузије, а одатле оде одмах у Рим, посети пре свега Антонија, иснрича му несрећу своју и свога народа, 21 и да је он, не гледећи на буру и презирући све друге онасности, нохитао уираво к љему — Антонију — као к свом једином заштитнику. 22 Антоније је тиме био ганут, те сећајући се Антииатрове гостољубивости, пријатељства с Иродсм, ноглавито пак из мржље нрема Антигону, а тако исто имајући на уму и велики новац, који се надао да ће добити од Ирода, науми да му помогне. А и Цезар Октавијан, желећи, с једие стране, да учини по вол^и Антонију, а с друге, имајући пред очима Антипатрове заслуге, ирими такођер Иродову ствар к срцу. Антоније одмах сазове сенат, у ком Месала, а затим Атратин битке, о доласку и одласку Антонијеву из Ааије и др. Фи липијска је битка хронолошки пункт, на ком он оснива даље своје рачунање: бготгрш бе етгц дакле 712-(-2=714. 17 XIV, 13, 9. 10; Ве11. ЈиЛ. I, 13, 9 —11. 18 АпИ^иП, XIV, 13, 6-9; Ве11. Јш1. 13, 6 — 8. 19 Аи1. XIV, 14, 2. Под нередима се разуме брундувијски рат. 20 АП1. XIV, 14, 3; Ве11. ЈиД. Т, 14, 3. 21 Ве11. ЈиЗ. I, 14, 3. 22 Аи1. XIV, 14, 3.

набројише услуге, које је Ирод учинио римској држави, описујући норед тога Антигона као римскога непријатеља, који је нрисвојио царску власт без римске дозволе. Кад је сенат био доста узбуђен, устане Антоније и стане доказивати, да је за вођеље рата са Парћанима врло потребио, да Ирод буде цар. Сенат усвоји тај предлог без сваке препирке једпогласно и прогласи 'Ирода за јудејскога цара. По свршетку седнице Антоније и Октавијап, имајући у среди Ирода. изађу из сепата у пратњи коисула и других часпика, оау па Капитол, принесу жртве и тамо оставе сенатску одлуку. Истога дана приредио је Аитоније обед у иочаст Ироду То се десило, додаје Ј осиф, у 184. олимиијади, за консула Ка]а Домиција Калвина по други ■аут и Куа Асинија Полијона. 23 (Наставиће се). 23 ап^ин. xiv, 14, 3-5.

Беседа при оевећењу храма. Св. јеванђеље нроповеда : „БогјеДух и који Му се клања, духом и истином треба да Му се клања (Јов. IV. 24). Под именом поклоњења Богу разумева се овде богослужење. Ово богослужење отирављало се у време нроповеди Христове у Јерусалиму и на Гори Самаријској. У Јерусалиму било је то богослужење истинито, а у Самарији отнрављало се оно против закона, помешано са многим заблудама. Како је Госнод Исус у разговору са женом Самарјанком благоизволио објавити „да ће доћи час и већ је ту, када се ни на овој гори ни у Јерусалиму пе ћете клањати Оцу" (Јов. IV. 21) т. ј. од сада истинито богослужење не ће ни за које место нривезаио бити, то би се по томе могло закључити, да јеваиђелско богослужење ие мора више бити у храму, већ да побожни Хришћанин може своју службу Богу на сваком месгу свршавати. Па да бисмо доказали, да подизање освећепих храмова и у хришћанској цркви није ни мало противио јеванђељу, треба да разјаснимо спомеиуте Христове речи: да иротумачимо, у чему се састоји служење