Српски сион

Стр. 702

Бр. 42

ге, што оданијп према њему, залагали за права и власт, иа и за фикспретензије љегове за рарјпи (1г2а\'1си. Можда та безочност иде и даље, надајући се, да ће тим својим језујитским соинабулизмом оисенити и саме православне, те ослабити у њима поуздање и веру у вечност и непобедивост истина њихове цркве, па поуздање и веру у вечност и будућност саме цркве ира-вославне. Да, то је смер таквом писању Ка (;оНско§ Е18 (а. ко.ји ге открива и у речима: ,.2а си(1о, П1 181)1 вгрвМ Н 81оу1 ; пе оа]а/,е рокгећијга, с1а гаакаг јес1пот пјес! 08И(1е рге1аг сгпо§'0Г8ке ргауобЈаупе кпе^трсс и ка4оНсап8{\'о." С таквим језујитским смером скончана је и она алузија на лозинку владике Рада, и оно истицање конкорцата у Црној Гори, градње цркве на Цетињу и песала Кнежевих. У тим језујитским илановима је мотив глорификовању о8ођ11е рагпје руског цара ирема папином иронунццју у Паризу. толеранције и тобож неких измењених иојмова у Русији, пагосНо и сагвкој рогосПсЈ. Но да је КаЈоНскош 1^81и до пстине, и он би био кадар у свему томе видети оно, што јесг, а не би се силом бацао у визије или дао вући на узди своје разигране маште. Кад нризнаје с!а §е гивко јаупо тШјенје пе о <1 иве \'1ј а\ г а ха рар1П81 \ г о 1 ипуи 8а Кг тот, зар нз безочности није смео то исто рећи п за руску царску породицу? Зар рускога цара и његову породицу да каља сумњом, е бн се били кадри и одушевити за рар1п81;уо 1 пшји? Ка1оНс1и тре^а да знаде, а и зна, да је православље саставни део руског државног бића, а оданост и верност иравославној цркви да је саставни део свеге ^аклетве рускога цара, коју .је и данашњи цар Никола II недавно положио, прп крунисању своме у Москви. Па зар је онда Ка1оНск1тако пуст и безочан, да се не дрза на језујитски препреден начин, своје верне обмањивати, а православне вређати сумњичењем несуми.иве верности и оданосги рускога цара, узвишене му иородице и целе православне Русије према светој православннј цркви?! Већ носле овога заслужио би Ка^оНШ 1лк1 да га просто бацимо, иа да се латимо другога, достојнија посла. Но кад смо почели, да п свршимо. ОзоћНа раипја рускога цара према рарјпот (?!) пронунцију у Наризу, па ако хоћете

и она у Москви приликом крунисања, није обоШа рахпја према папству и римокатолицизму, него ирема цркви у опште Руски цар, као највиши представник религијозности п поштовања цркве у Русији, даје израза тој релпгијозности и поштовању сваком ириликом. Пажња и одликовање, које руски иравослмвнм цар у том правцу чини, у извесним приликама, ирема заступнициМа друге које вероисповести, тиче се не личности, не вероисповести, него цркве, и има бити у интересу опште религијозности. А у Паризу имао је руски цар баш нарочита разло(а и повода, на и рачуна, да нстакне и одликује цркву, да покаже Французима како цркву треба поштовати и респектовати. а своје пријатеље да опомене на религијозност, како би му што јачи савезници могли бити; јер религијозан народ тек може пријатељ и јак бити. Нека, дакле, Ка(;оНск1 Елз!;, немечтава себи никаква уображења у погледу том. А кад то ипак усхте, нека се сети Русије рег ехсеПеас као нравославне државе, те рускога цара као лредставника њезина; и иека се сети увек и његове заклетве. Па ако га ни то не растрезни у сну маштанија и не модерира у безочностп гадног му језујитизма, нека више не рачуна на пажњу здравог и озбиљног света. Нека не мечтава себи, ни своме как>Шкот 8гси никаква гас^овпа гиака ни новодом прелаза црногорске кнегиње, односно заручнице италијског краљевића, у римокатоличку вероисновест Тај црелаз је ствар женидбе, иросто лична ствар. Нити он доводи у нитање иравославну цркву, нити римокатолицизму придева више истине, него што је у њему и дотада истине било. А ако мисли, да ће тај нрелаз иовратити папи „сН-гауши" и да ће Србе, или ма кога иначе, поколебати у Православљу, блажен нек је у својпл илузијама. Најивност туђа није никоме опасна, па за то је људи и не прогоне, и ако волу да јој се смеју. А зар Ка4оНскЈ 1л81, аиострофирајући српске листове п њихово ћутање о односном прелазу, није најиван кад мисли зар, да су ерпски листови ћутали за то, јер им вероко чуство није ожалсшћено тим прелазом и јер они тај нрелаз одобравају, радујући се и они зар разним гас1о8шт гпасипа?! Његова машта је кадра и то. Али његов језујитизам је кадар још и више. Он је кадар био односне речи: „2а си(1о