Српски сион

СИОН"

В р . 44.

нпговски Јован Максимовић, који се пзлечп од тешке болести. Вест о томе брзо се разнесе по целој Русији п његовом гробу похитапге многи да траже номоћи. Целога прошлога столећа, хптали су поклонпци његову гробу, а у овом, 1857 г. 8. октобра поклонише се моштима његовим и император Александар Николајевић са царицом Маријом Акександровом. Још од првих дана овнх чудотворних иојава почела се водити запнска. о њпма, а формална ночела је 1835 године од свештеника Стевана Андрејева Записана чудеса износе читаву књигу, која садржи иеколико свезака. Но највећи између свију јесу ови, које овде наводимо. Године 1838 дошла је у Чергинов заједно са својим мужем, који беше назначен за директора гимназије 3 н младољетним синож Ана Григоровна — Фишер. Као лутеранка она није никад чула за светитеља, а још мање да је чула за његова чуда. У августу исте године разболи се опасно њен синчић, а и сама је у то време много боловала од'очпју. Једаниут у сну она види две цркве, једну већу једну мању. Из ове последње излазила је једна жена сва у сузама, која је дојила њеног сина. На питање: где је била? — иста одговорп: у цркви. Госнођа Фишер уђе у цркву где јој се представи иекакав свод, у коме беше сребрни ковчег светитеља и на зиду пред њим икона Вогоматере. Код ковчега се молила и непозната јој женскпња. Како никад тако што нпје видела, обрати се иепознатој с пптањек: шта је то ? На што • јој ова одговори: „то је свети Теодосије Углпцки; моли се њему! — ти и твоје дете бићете здравњ'. Чувшп такав одговор она се поче молити, но у тож се нробуди. С иочетка она није давала сну нпкакав значај, но у скоро она се заиста опорави! Оздрави и њен син. Заинтересована овнж чудним случајем, она стане расиитнвати и сазнавши да заиста постојн што је у сну видела, похпта у Борисољебовски сабор. Како се задивила, кад је тамо иашла све, као што је и у сну видела. Уверивши се, да је здравље њено и њеног сина благодатнн дар молптвеног ходатајства св. Теодосије, г-ђа. Фишер и ако је била лутеранка замоли, да се на гробу светнтеља очита парастос и сд тога врежена иочне ноштовати светитеља. Наскоро она онет у сну видп светнтеља, као да у једној иростој соби седи у потиуном архијерејском орнату. Она му хтеде нрићи на благослов, но он је зауставп с речима: „Како те није стид, тп не умеш ни нрићи на благослов" п поче је учити како да се нрекрсти. Пробудивши се, она с неким особптиж расположењеж ДУше, похита у храм, где на удивл.ење многнх све-

дока, познаде светитеља по слици његовој, и ако га дотле никад не беше видела. После кесец дана опет искуси помоћ светитеља у време тешке болести свога мужа. Све што се десило, занисала је г-ђа. Фишер својом сопственом руком, које је завршпла речижа: „Свезнајући и свевидећи Госиод сведок жи је, да саж казала истину". Има још многпх чудноватнх исцелења п чудеса, која у везп са нетљенијем његова светог тела учинише, те је извршена канонизација овог светитеља, која је свечано објављена сада скоро 200 година после блажене смрти његове. (Епархијски мисионар). У руској црквк иостоји установа окружних мисијонара, и она се показала кбрнснож и добром у достизавању верских религијозно-наравствених тежња руске православне цркве. Као нарочита дужност тнх мисијонара је њпхова борба са разним сектажа и расколницижа, којих ижа и у Русији, а без којнх нпје нигде, јер и јереси треба да буде као што кукоља жора бити и у најчистнјем житу. Но п ако је установа окружнпх мисијонара добра и делатна, ономад је оренбуршкп руски енархијски свештенички збор, саслушавшп извештај окружиог мисијонара Милије Галовкина о стању раскола у оренбуршкој епархији, и о потребама тамошње мисије, нашао и иризнао за нужно пмати у епархији посебног епархијског мисијонара који бп назио на живот и развитак раскола у свој еиархији као п на I рад оКружних миснјонара, те увео мисијонарску проповед свугде, где би је прилике и потребе захтевале у — целој епархпји. Епархијски епископ оренбуршки одобрио је закључак свештеннчког збора у тој ствари и подвеће ради остварења његова представку на св. Синод, како би овај намакао и новчана средства за пздржавање епархијског мисијонара и мисије. (Правила православне цркве). Уиозорујемо ноштоване читаоце да је изашла из штампе и II књига „Правила православне цркве с тужачењижа." Коме је наручније, жоже псту књпгу наручитн и код срнске манастирске штамнарнје у Карловима. (Нов лист,) за автономне, просветне и материјалне потребе, нод именом: „ Грађаиин ," отпочеоје излазитп у Панчеву 1. (13.) октобра на целом табаку, а цена му је ова: на целу годину 4 фор. Уредник и издавач „Грађанина" јесте Никола М. КосаниИ. („Српски Сион",) у место сутра, изашао је данас ради данашњег иразничког дана.