Српски сион

С тр . 740.

ница, што се хроиолози, који узимају 750. г. као годину смрти Ирода Великога, не могу да сложе у том ногледу, већ једни узимају помрачење од 15. септембра 749. г м други од 13. марта 750. год., а пеки најносле остављају то питање нерешеним. Код решавања тога нитања једини ослонац можемо донекле наћи у ЈосиФОву опису последњих дан4 Иродова живота, његове смрти и укопа. Према томе ствар се своди на то, који размак времена боље одговара том опису, да ли онај од 15 септембра 749. год. до Пасхе 750. год., или овај од 13. марта до Пасхе 750. год? Нова јудејска црквена година (1 Нисаи отиочео је у 750. години 29. марта, дакле нрви дан Пасхе (15. Нисан) пао је на 12. април. 83 Дакле перијод времена у првом случају обухвата скоро седам месеци, а у другом — месец дана. Наведано Јосифово причање дели Иродова смрт на две половине: на његову болест од лунарнога помрачења и на догађаје од његове смрти до Пасхе. Ради лакшега оријентовања ми ћемо овде узети таку деобу, и то ће нам у толико бити удобније, што смо већ одредили приближно време Иродове смрти, која се наиме није могла догодити ире првога Нисана (29. марта) 750. године. На тај начин, било да узмемо помрачење од 15. септембра 749., било оно од 13. марта 750. год., догађаји, који су се збили од Иродове смрти до Пасхе, иису трајали више од две недеље, дочим су први перијоди врло несаразмерни : први обухвата време од шест и по месеци, а други свега две недеље Прво ћемо да свршимо са догађајима, који су се збили од Иродове смрти до Пасхе и који у оба случаја обухватају једап и исти перијод времена, те да будемо начисто, да ли се све то могло збити у времеиу највише од две недеље дана. 83 Светковање јудејске паехе падало је увек иа први пуни месец после пролетље равнодневнице. Према томе увек ее унапред могао тај дан одредити. 750. год. ио астрономском рачунању месец је дошао у Фазу новога месеца 27. марта, но могао ее видети слободнии оком 29. марта, те је на овај дан пао 1. Ниеан иди иочетак нове јудејске црквене годинс. Дакле 15. Нисан, — први дан светковања Пасхе, — био је 12. априла (\Уигш, Веп§е1в ДгсМу, стр. 37).

1 >р. 45

Сам Јосиф пише, да су се догађаји од Иродове смрти збивали врло брзо: најстарији наследник Иродов Архелај, коме он беше завештао највећи део својих вемаља, Јудеју и Самарију, журио се у Рим, те с тога онлакавши оца. дошао је одмах у Јерусалим, где се светина, чувши за Иродову смрт, беше побуиила пред празник Пасху, ако не и на сам празник. 84 Иродова смрт није се дуго крила. већ само толико, колико је било потребно, да се ослободе засужњене у месту Иродове смрти „Јерихону — јудејске старешиие, што је могло трајати свега око 1 часа. То нису могли чинити ни из другога разлога, што су се морали журити са укопом, пошто му тело није било балсамовано, а због његове болести морали су се на његову телу брзо показати знаци трулења. 85 За свечану процесију из Јерихоиа у тврђаву Иродијои приликом укопа, и ако узмемо, да процесија није ишла преким путем, већ нреко Јерусалима, иије требало више од једнога или два дана. Пут од Јерихона до Јерусалима износио је око 140—150 стадија 80 т. ј. око 28 километара, а пут од Јерусалима до Иродијона — 60 стадија т. ј. око 11 километара. 87 Према томе спровод је имао да ирође свега 39 км. А што се тиче седмодпевпога жалења најприродније је, да узмемо, да се оно отпочело од дана Иродове смрти а не од укопа. Сам Јосиф не каже кад се исти почео Па и кад би смо узели почетак истога од свршенога укоиа, то и у таком случају за све догађаје, које смо до сад навели, било је са с.вим доста десет даиа. Као што видимо, ништа не говори против закључка, да је Ирод Велики умро у иочетку месеца Нисаиа 750. године од осн. Рима. Сад нам остаје још да разгледамо прву груиу догађаја, од помрачења до Иродове смрти, те да најпосле решимо и питање 84 Побуна је свакако трајала и за време Пасхе и угушена је тек у току тога седмодневнога празника. V. Ве11. Јш1. II, I, 3. 85 8сће^- ТоЗевјаћг <1е8 К Него^ез. Стр. 35. 86 \УЈпаг ВЉ1. КеаГигогСеЛирћ, 8 изд. I, 543; М. 1'а1Ље Мјцпе, Епсус1оре<Пе 1ћео1о§1^ие, Т. II, стр, 944. 87 М^пе, Епсус1ор. !;ћео1о§. I. II. стр. 710.

„СРПСКИ сион. к