Српски сион

В р . 45

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 743.

се применити иа Ирода Великога. Исто тако, скоро од речи до речи, прича Јосиф, као што смо видели, али о Ироду Великом. Само би ваљало да наменимо Јанејево име са Иродовим и место Саломије као жене да узмемо Саломију као сестру, и пред нама ускрсава буквално Јосифово причање о Ироду. На тај начин по тој другој календарској белешци дан смрти Ирода Великога пада на нрви Шеват (т. ј. 25.—26. јануар) 751. године. Но у таком случају неријод времена од последњега месечева помрачења (од 13. марта 750) до Иродове смрти врло је велик (вигае од десет месеци) и тек са великом натегом могао би се довести у склад са Јосифовим причањем о Иродовој болести, а међу тим као што смо видели, опћи смештај ондашњих при ■ лика говори у нрилог много краћем времену. Тако би у том случају између помрачења и Иродове смрти пала Пасха, а то би Јоснф морао споменути, да је тако било. Па онда у таквом случају чудно би било и то, што би Ирод скоро читаву годину дана био ван Јерусалима у доба. када он ником није веровао и држао за све, да су у завери против њега. Ирода су Фактично сви мрзили и он је то знао врло добро. Међу тим Јерусалич је био увек средиште завера и побуна. Томе је особито доириносило то, што су се Јудеји о великим празпицима, а нарочито иа Пасху, скупљали у Јерусалим, са свију страна. Дакле барем о празнику насхе Ирод никако неби смео бИти ван Јерусалима, као што су доцније и римски прокуратори морали да проводе Пасху у Јерусалиму. Најпосле ми пе можемо веровати и ослањати се на то иредање већ и због тога, што је оно збркано, те нам пружа за Иродову смрт два хрополошка иодатка, од којнх по свој арилици није ни један истинит, већ је опо, као и све јудејско предање последњих 19 векова, продукат јудејске Фантазије, тенденцијозних уметака и изопачавања... Ирема томе ми смо иринуђени, да одбацимо то калепдарско иредање или барел да га не узимамо у обзир дотле, док га евентуално у будућем не потврди какав другн доставернији податак И тако се рееултат свега нашега ис-

траживања о времену смрти Ирода Великога своди на то, да је он после месечева помрачења од 18. марта 750 год. од осн. Рима, односно 4. године пре Хр. рођења по Дијонисијевој ери, пао коначно у постељу и завршио свој бурни живот у првој седмици јудејскога месеца Нисана илити на свршетку марта одиосно у почетку априла исте годипе. Ср. Карловци, сеит. 1896. Ј. И. Зеремоки.

Освећење патријарашко-двореког храма у Карловцима и проелава креног имена Патријарха ерпеког Георгија. Овогодишњи дан св. великомученика Димитрија ирослављен је у патријарашком двору карловачком двоструком свечаности: — освећењем патријарашко-дворског храма и прославом крсног имена Нзегове Светости, патријарха српског Георгија БранковиЛа. Беше то дан двеју слава, двеју радости, које бивају само једанпут, јер се не понављају заједно у животу једнога човека У тој јединствености и значају њиховоме, јесте узвишепост и величина славља тог, украс и милипа те радости, које је св. цашријарх Георгије од милости Свевишњега, а помоћу светог Му крсног имена удостојен, а коју је Он умео, знао и кадар био евојој архипастирској православној душп и српскоме срцу спремити, и са својим народом поделити. Освећењем дворске патријарашке капеле завршена је целииа изградње и њезина украса иатријарашких нам дворова. И еад, Србину сваком може с поносом око ногледати на резиденцију народно-црквеие му Поглавице, а ова оиет може сваком да засведочи, да Срнство митрополије карловачке живи и да корача наиред. Неоспорна и вечна заслуга за све то принада па ирвом месту двојицих великих Јерарха митронолије иам карловачке, обојице родом Кулпинаца: блаженопочившем митрополиту Стефану СшратимировиАу и сретно владајућем митрополиту - патријарху Георгију БранковиЛу. Први је основао фонд за градњу резиденцнје, а други је аманет