Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 745

ко.је нас је за време целога бденија узносило светињом побожних мисли и осећаја, при сусретању погледа наших са ликовима на иконостасу, а заустављало ув^к на Христу Сиаситељу у врту гетсиманском. А зар има човека који би -могао казатп и исписати осећаје, којима смо се наслађивали сутра даи, при самом освећењу, побожно иратећи узвишене недостижне моменте тога освећења? Не, то су осећаји којима човек имена не зна, који се речима пе казују, по који дугау преображују, човека ућуткују, реч му ускраћују. То су осећаји који речи немају, а душа их разуме, иа се само узноси њима. А ко би тек могао исписати душу и срце нашег доброг и љубљеног Пашријарм Георгија, прво вече на бденију и сутра дан при освећењу. Ми их слутисмо, нагађасмо, па многи им откуцај и погодисмо ваљда, јер расположење Његове побожпе радости и блаженства Му душевног добивало је у свима нама присутнима одзива у радости нашој, у радости, која сузама проговара. И ми се помолисмо: не ускрати Боже нашем Пашријарху Георгију још више сличних радости и суза радосница, а умножи му дела побожности архипастирске и родољубља патријарашкога! Бденије у очи Митровдана служеио је у канели по пропису иред царским дверима изван олтара. Началст^овао је архимандрит беочински Платоп Телечки уз саслужбу архимандрита хоиовског МитроФана Шевића, протосинђела Лукијана Богдановића и уиравитеља манастира Раванице Сергија Попића, те архиђакоиа и проФесора богословије Димитрија Бранковића. Његова Светост је заузела место у своме столу, тако и високоиреосвећена г.г. епископи Мироп пакрачки и Гаврило вршачки. За иевкицом певали су за то одређени богослови. Сутра дан, на дан св. великомученика Димитрија, у 8 сати, отпочело је освећење канеле, које је свршио св. патријарх Георгије уз суделовање архимандрита Телечког, протојереја и ректора богословије Јована Вучковића, цротосинђела Лукијана, ереја и ироФесора богословије Јовапа

Ј

Живковића и архиђакона Димитрија. Његова Свешосш је, обучена у пуни орнат, догграћена из своје собе у капелу са високопреосвећеним г. епископом Мироном. Помоливши се Богу и благословив присутне, уђе у олтар и отиоче чин освећења повога храма. Ио нрочитаној прописаној молитви, пошло се, уз појање празничног тропара, у саборну цркву, где Његова Светост након нронисаног чина учини поклонење светим моштима, које су биле сиремљене па диекосу. После покло.па положила је Његова Светост дискос са светим моштима на главу иротојереја Јовапа Вучковића, и литија се вратила у каиелу са светим моштима, уз појање „скатш /и1Јченици", „слакд тек^к" и „Иаш лик8и." Пред улазом у канелу по ложи Његова Светост свете мошти на, снремљени за то тетрапод и очитавши дотичне молитве возгласи у два пут: „Еозлште крата КНАЗК1 клшА и козлштбсА крата К'кчнаА да книдетх цар *а слаки". После овога узвишеиог возгласа, из храма, при затвореним вратима, запоја изабрани кор певача ирви пут у три маха: „Кто естх сси царх слаки", а други пут: „Господх силх тои естк цара слаки." То је био моменат необичан. Светиња самог чина, сила текста у возгласу и отпеваном стиху; подобно анђеоском певање, које донираше до нас из храма, при затвореним вратима његовим, као из пеких небесних даљина; светитељска тронутост која је облила лице Његове Светости и обузела Му душу; нема тишина, која је стегла дисање свију присутних, — све је то у једном тренутку учинило, да нико није ни помишљао е је на земљи. Тај тренугак се памти! Узевши свете мошти са тетрапода са дискосом и антиминеом, унесе их у олтар храма Његова Светост. На олтару се затворише двери и отпоче учвршћење престола, прање врелом водом, мирисавом водом, црпим випом и миропомазање ирестола и жртвеника. Иза овога следовало је улагање светих моштију у престо; покривање престола и жртвеиика срачицом и завезивање исте, нокривање престола индитијом, смештење крста и упалење свећа; читање молитава, кроплење и мироносање зидова и укуцавање таблица о троносању.