Српски сион

Бр. 47

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 773.

Наука вере и метод јој на дому и у школи. (П. Терзин.) II. Породица као прва учитељка вере. 1 ) Скуц свих, извесној религији припадајућих, породица, чине црквену заједницу. Ако чланови иородице међу собом у љубави и оданости живе, ако сваки свој посао Богом почињу и завршују, ако их једио друххш узајамна ириврженост везује и једним телом чини: онда ће у тој заједници и вера да цвати и својим обилатним нлодом дауради. У нротивном случају, разориће се као трошпо тело. „Истинито богослужење породице састоји се у добром васпитању деце", вели БиШег; а моћну важност, хришћанском васпитању признаје и наша црква, што се види из многих њезиних поука родитељима и деци, а што наше нородице и схватише, јер су нам оне свагда биле прве учитељке православља, јер су деца у здравом кругу породичпог живота, прво заданута милотом према вери својих пра дедова. Црква и породица у тесној су вези; а ту везу још већма учвршћују деца. Новорођено дете црква крштењем прими у своја недра, а повративши га родитељима обвезује их морално, да чине све могуће га хришћаиско образовање му, шта више, у избору крштенога кума, бриие се и за заменика у светим родитељским дужностима. Сама ггак црква учењем своје иауке, делањем за благостање друштва, подиже и бодри родитеље, да у своме нозиву не клону. У таким узајампим одиосима, а у крилу породице, расте и развија се детепце. Прве^ две три године стоји опо ли иод утиском чулпих осећаја; једе, пије, креће се све под утиском вегетативног живота. Једино му је моћ меморије развијена, јер ствари око себе брзо позна и од околине научи говорити. При сравњивању и оделивању појединих ствари и Фантазија му ночиње јачати. Распитује се, воле басие и ине приче, појављује се и клица савести му, па и о „Боги" се распитује. У седмој Ч У овим партијама држах се е.трого сходног деда Г>г. Кл88 а но у духу нашем.

годигш је већ у Фази, да школа безбрижио може делању развитка разума му прећи. Ових првих седам година, за којих се дете толико развијало, од неизмерне су важности по цео му живот. Први утисци до гроба нрате човека и служе за основ даљнем му развитку, те баш због тога велику важност треба да полажемо на породицу, особито у погледу хришћанског образовања Позив породице јесте, у том погледу, приуготављање религиозности, а средства за постизавање нељи истога позива јесу: а) Здрав породичап живош. Садржи ли породица у себи ову врлипу остали услови и носљедице су њене. „При развијању религиозности само у нородици стечеие осећаје можемо за оспов узети, јер код неразвијеног детета морамо се ограничавати само на индиректне надражаје. Ни један сиољашњи надражај не утиче тако на децу, као чин породичних чланова, те апстрактно познавање Бога дете само тако може да појми, кад доброту Свемогућега у љубави према родитељима идентиФикује." 2 ) Зато старајмо се пре свега за здрав породичан живот. У љубави, оданости и послушности изказана дечја приврженост према својим родитељима, најплодније је земљиште да у њега клицу религиозности усадимо. Не учинимо ли то, сав допнији посао безуспешан је. Матере, ако се до селе мољаху за своје чедо, од сад нека се с њим моле ,Родитељска рука ваља нрву клицу религиозиости и хришћанске љубави у детињем српу да усади, јер само родитељи имају за то од нрироде дану им моћ; јер само је према њима безусловна дечја триврженост, јер само су они кадри религиозно образовање у непосредну везу ставити са самим физичним животом деце, на чему иородица ваља да и дела, јер би иначе деца лако дошла до те мисли, да су вера и живот два различна појма." 3 ) По овоме оправдано је мњење славног Песталоција, кад он морално п религиозно васпитање детета на личном односу оца, мајке и детета оснива. б.) ЈСоректно руковођсње радозналости 2 ) Ог. ЕоЉ. 3 ) Ра1тес1.