Српски сион

С тр . 814.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 49

Јакљајући ово српском православном народу и свештенству Митропокије Дабро-Босанске, као знак и свједочансгво највише Владареве милости и непрекидна старања свете Патријаршије око благостања, развитка и напретка свете отачасгвене дркве и вјерних њезиних, проглашујемо у исто доба, да ће се свечано упријестолење моје под руководством Његове Преузвишености, главара земље, ђенерала коњаништва, госиодина Јоана Барона Апела, као царског и краљевског повјереника, дана 8. (20.) децембра о. г. у катедралној дркви у Сарајеву по установљеном у ту сврху церомонијалу обавити. Приликом овом позивам мили народ и свештенство, да у овој црквеној и државној свечаности но нарочитим представницима својим колико је могуће више учествовати не пронусте. Благодат Божја нека буде са свима вама! У Оарајеву, 24. новембра (6 децембра) 1896. (Ноби митрополит у Скопљу.) Као што емо јавили у прошлои броју, смрћу митрополита Методпја осгала је скопљанска митрополпјауиражњена. Дасе за времена, пре избора новог митрополита у Скопљу, не би чули оправдани захтеви православних Срба сконљавске мптронолије, п ире него што је могла у корист тих захтева кораке учинити државна влада у Краљевппп Србијн и у Кпежевини Црној Горн, већина св. Спнода у Цариграду одлучила је, да се место скопљанског митрополита, нма одмах нопуннти. И ако је Његова Светост, васеленски патрпјарх дариградски Антпм доказивао, да томе још није време, већпна синодална одржала је превагу н св. Синод је, приступив избору, изабрао за митрополита у Скопљу оридско-преспанског митрополита Амвросија, родом Грка. Сад нма тај избор да потврдн Султан. ГГравославни Срби у Скопљу су тај пзбор примпли с огорчењем, а онравданом свом огорчењу дали су пзраза на разне начине. Ево шта о томе гласови доносе: „Постављање Грка за митрополита, дало је овде новода озбиљним народним демонстрадијама. После сахране нок. Методија, новопостављенн митронолит Амвросије хтео је да уђе у митронолију, али му је народ то спречио. Амвроспје се обратио валији н тражио је у њега помоћ протпв народа, но валија му је одговорио, да он народ не би могао разагнати друкчије мањ да употреби оружану силу. Тада је Амвроснје похитао н запечатио цркву, алп народ је печате скпнуо, у цркву ушао и ту држао велпчанствену службу Божју на словенском језику. На-

рода је било у. богомољи у огромном броју, како нз Скопља, тако и из свпју околних места. Овдашњи народ (Срби) тврдо је решпо, да ни пошто не прима грчко.г владпку, на ма шта било. Амврос-ије не сме да пзађе на улпцу п седи сакривгн у грчкој школи." Хоће ли новопостављени мптронолит Амвросије дуго бити митрополитом скопљанским, илп ће се нраведии захтеви тамошњих Срба задовољитп, то је питање времена. Посланпци Краљевине Србије и Кнежевине Црне Горе учинили су у том правду своје кораке код Порте, а као што јављају, нотномаже их у томе и руски послаиик, те се је надати, да ће доћи до успеха. Јављају даље из Царнграда, да је Српски посланик у Царпграду протестовао на Портп противу постављања Грка Амврозпја за митронолитау Скопљу. Протесту овом придружио се и отнравник руског иосланства у Цариграду. Поводом овог нротеста Султан позвао је у Илдис-Киоск васеленског патријарха и тражпо од њега да се пзбор Амврозија прннштн. Протест достављен је патријарху и ппсмено од стране Порте. Патрвјарх изјавио је, даје избор био законит, да га не може поништити, но да мора о томе Синод решити. На позив патријарха одмах се састао Синод н већином гласова одбацио захтев да се избор Амврозија поништи. — Вести из Цариграда јављају, да је српски посланик у Фанару изјавио, да ће се српска црква одвојити од патријаршије и организовати самосталну цркву, ако синод не нспунн српске захтеве п своја ранија обећања. Против избора митрополита Амврозија протестовали су Србн скопљанске митрополије, којих има 11 хиљада породица, дочил Грка пма тек 12 породпца. Цариградска патрпјаршија би требала да буде мпого опрезнија н нраведнија нрема жељама својих народности, јер иначе пзазива призоре и појаве, које не подижу углед њезпне унраве. (Манаотир Милешево.) Грдна н немилосна ноплава, која је ојадила целе крајеве у Краљевини Србији, оштетила је јако и милу српску задужбину Манастир Милешево. Тај, Србину драгп манастир, у ком је стотине година иочивало тело светитеља српског св. Саве, а којп је обновљен 1868. годипе, оштећен је јако. Река Мплешева, која поред манастира тече, усЛед последње ноплаве, тако је надошла п букнула, да је норушила иола манастнрске зграде, која је бпла од 30 и више соба. Зграда манастирска бпла је на два спрата п од тврда материјала саграђена. Порушена је п манастирска воденица, од