Српски сион

С тр . 804.

„СРПСКИ

СИОН"

Б р . 49.

славне цркве — руске — о њихову учењу, а ево данас доносимо, како о томе Извештају мисли старокатоличка Комисија, која је изабраиа на конгресу старокатоличком. држаном у Ротердаму 27. августа 1894. год., и која је тек 4. августа ове године могла донети своје мшнљење о истом. Да се пак види, с каквом се истинском љубављу ради на приближењу једне и друге цркве, доносимо и писмо старокатоличког еписк-опа Немачке Државе, Т. Вебера, којим је пропратио тај одговор, пославши га протонрезвитеру И Л. Јанишеву. I. Пиомо старокатоличког епископа Т. Вебера протопрезвитеру И Л. Јанишеву. Бон , 10. августа, 1896. год. Високопречасни Гоеаодине Прошопрезвишере! У конФеренцији старокатоличких епископа, која се одржала у Ротердаму 27. августа 1894. г., приликом трећег интернацијоналног конгреса, била је састављена Комисија из холандских, швајцарских и немачких научењака, у којој је председничко место заузео госнодин др. Јосиф Хуберт Рајнкенс, тадашњи епискон немачких Старокатолика. Задатак Комисије беше, да састави од своје стране одговор на извештај, који је у то време поднела св. Синоду у Петрограду састављена Комисија, у питању о сједињењу источних православних цркава са западним старокатоличким, и који је Ваша Високопречасност имала доброту 29 маја 1894. год. у немачком преводу саопћити Високопреосвештеном архијенископу утрехтском, господину Г. Гулу. После смрти господина епископа Рајнкенса ја сам, као његов наследник, заузео председничко место у Комисији, која је у Ротердаму састављена. Рад последње је био разним неприликама, наиме неочекиваном смрћу њеног првог нредседника, на жалост задржан. Тек 4. августа 1896. г. пође јој за руком, да у једној, у Бону одржаној, конФеренцији коначно утврди мишљење занадне Комисије. Потписани имаде част, да овим исго саопћи Вашој Високопречасносги ради даљег благонаклоног поступка. Уверавајући вас у име Комисије, којом

сам ја руководио, да је њен рад састављеи потпунце у интересу мира, и надајући се, ди ће исти потпомоћи сједињење вековима раздељених цркава, за којим се тежи са обе стране, јесам с највшиим поштовањем Вашој Високопречасности најоданији Т. Вебер, католички енископ Старокатолика Немачке Државе. II. Мишљеае у Ротердаму оаотављене Комисије о Извештају петроградоке Ксмисије св. Синоду у погледу сједин>ек>а западних старокатсличких цркава с источним православним црквама. I. РШоцие. 1. Сви члаиови у Ротердаму састављене Комисије слажу се у томе, да је ПИосЈие иа неправилни начин примљено у западни символ, али да с друге стране руека Комисија у појединим тачкама застуна схватање, које иде сувише далеко. ЕБима изгледа, да она не разликује доста оштро догмат од богословског мишљења, односно да она заступа пеке тврдње, које нису сасвим згодие но садржини (засћНсћ). Они мисле, да се као догматички обавезно може признати само учење непромењеног Никејског символа (без ГШодие), и да је зато захтев, да се свака представа о Сину, као секундарном узроку или саузроку (МНигзасће) Св. Духа и у богословском размишљању избегава, неоснован. 2. Опажа се, да изгледа, е и сама руска Комисија не испуњава потпуно овај захтев, остав.љајући отвореним иитање, да ли се схватање, које долази код „неких црквених учитеља", да Св. Дух излази од Оца кроз Сина, односи ие само на временито нослање, пего и на вечити живот Божанства. У носледњем случају бпло би називање Сина „секундарним узроком" Св. Духа у смислу оних црквених учитеља једино правилно. Али осим тога се такође налази, да нису „неки црквепи учитељи" учили о иманентном исхођењу Св. Духа од Оца кроз Сина, дакле Сина секундарним узроком Његовим признавали, него да то беше обично учење отаца, на истоку свагда, на западу до Августина. Међу грчким црквеним оцима развијали су ово схвагање Атанасије, Василије, ЕпиФаније,