Српски сион

С тр . 808.

„СРПСКИ СИОН."

нр . 49

сладе скотова или других бесловеспих ствари разликовати могла? Јер све то, што нас пасићава и наслађује, то и оне имају и још негда боље него ми. Ночем пак оне никада 'немају толико труда и бриге да се иаеите и своје потребе телеспе подмире као ми; то би ми опда и од мпогих бесловесних твари беднији били. Тако на при мер, ми са малим трудом набављамо себи храну и одело, али то све Бог њима и без икаквог труда даје Ми чим се родимо, на кроз цео низ година требамо велике неге, па шта више не можемо ни да се дигнемо и на ноге своје стаиемо; дочим пак они за такове и њима сличне беде ништа и не знају. Из овога сасвим јасно ироизилази, да је Бог човеку осим овога земаљскога живота, још и други живот приуготовио, у коме би према њему, како Своју особиту благост, тако и преимућство његово над свима осталим тварима показати мо1ао. То је била Божја намера, кад јеи нрвога човека саздао. А то је : да би човек, неко време на земљи живећи, ону блажену вечносг заслужити и ње се удостојити могао. Ову, богољубазни Хришћани, ову велим блажену вечмосг, са свима силама својема желимо и њу иштимо и тражимо! Па као странци и дошљаци овде на земљи, сву мисао своју, срце и ум свој к небу и животу небесиоме обраћајмо, те заједно са Давидом кличимо: „како су мили сганови Твоји, Господе над силама! гине душа моја желећи у дворе Господње" (пс. 84. 12); сујету пак света овога нрезиримо и одбацимо, говорећи заједно са оним поглаваром атинским: опроети ти, лукави обманитељу! са свима иасладама и уживањима твојима. Знај да смо на што боље рођени, а не да земљи и њезииим сујетама служимо. Није нама: ни прах, ни тама, ни сенка, обећања, но небо, у које ћемо се ми из ове многоплачевне долиие земаљске преселити. где се надамо, да ћемо за добра и праведпа дела своја ону најсретнију и најблаженију вечпосг уживати. И можемо ли ми, одбацујући истину таковога блаженства, иаслађавати се твојим варљивим и непостојаним насладама? 0 доиста, нека по речима цара и пророка Давида,

нека нас, велим, заборави десница наша, нека приоие језик за уста наша, ако сврх свакога весеља нашега не будемо пред очи наше представљали духовне свагда, Тебе Јерусалиме, прекрасни наш Јерусалиме! Па кад буде воља Божја, да овом земаљском животу нашем краја учини, то онда да иостанемо житељи неба, а наследници оних неисказаних и вечних красота твојах. Амин. Јован Дамаскин извод из појеме грофа А. К. Толетоја нрепевао: Пои Лука Попови! парох Панчевачки. Свети Јован Дамаскин, Свети Јовап Дамаскин, родио се и одрастао је у граду Дамаску, у Сирији. Оп беше син Сергија Мансура, побожног Хришћанина, човека богатог, кога је го сподар Дамаска, КалиФа, са чеетитости и врлииа његових, веома годовао и миловао, те му је иа двору своме поверио леио и видно звање. У високом и лепом ноложају своме, у пепосредној близнни господара свога, који и ако беше по нери мухамеданац, Сергије је штитио и бранио, заклањао и потпомагао, и речима и дедом, Хришћане. Грдап део свог лепог имања расточио је Сергије откупљујући заробљеие Хришћане, и потпомажући свете храмове Божје у Палестипи. Као добар Хришћаиип, васиитаваше ои у духу хришћапске вере и побожности и свога сииа, у чему је вољпо нотномагала га и сунруга његова, која такође имађаше тврде вере у Бога и љубави големе према закопу Божјем. Јован из малепа иоказиваше оеобите воље и наклоности молитви и иојању. Отац Јованов, желећи своме сину дати што лепше и боље образовање, усрдпо се мољаше Богу. да му ношље учитеља. Бог, који све види, свс зпа, све чује, саслушао је тонлу молптву његову. Међу мпогим хришћаиским робл.ем, што их Сарацеии нродаје ради на трг изведоше, опази Сергије једнога дапа у тој гомили, иеког свештеиоинока, који беше родом из Италије. Видећи га тужиа и певољна, при