Српски сион

С тр . 820.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 5'*.

Женидбене наиоведи имаду се у осталом обавити надлежним путем и ио овдашњим прописима за свакога припадника угарскога, који склапа брак у овим краљевинама. Поштојегоре наведени наумљени брак мешовит, то јест између принадника православне вере и римокатоличке вере, то се женидбене наповеди у смислу §-а 6. наредбе министарства од 30. јануара 1849., §.§. 14—17. женидбеног закона за католике и §.§. 60—65. напутка за женидбене духовне судови католичке имаду предузети у цркви једнога и другога вереника." 0 чему не процустите Преч. Ваша нодручно Вам свештенство знања и равнања ради известити. Из седнице Архидиј. Конзисторије, држане у Карловцима 19. новембра (1. децембра) 1896. г. Г е о р г и ј е с. р. Патријарх

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Старокатолици о „Извештају петроградеке комиеије св. Синоду" (Свршетак). II. Учење о светој Вечери. 1. Руска Комисија тражи обавештаја, које су заблуде хгели старокатолички епискоии одбити, кад су у Утрехтској Изјави 1889. г. говорили о учењу о св. Причешћу. Биће доста, да јој се саопћи, е се то догодило по жељи холандских епископа, јер се из одношаја швајцарских и .немачких Старокатолика ирема једиом делу аигликанске цркве, може учинити закључак, да они стоје близу, у суштини калвинском, учењу о св. Причешћу ове цркве. При томе се избегавао израз „иресуш,ествлеше а , јер исти није био у употреби у старој цркви, а с друге стране би лако дао повода неспоразумима (канернаумским). Да епискоиима није пи на ум пало, усвајати лутеранско учење о шрага1ш, то се сматрало на западу као нешто, што се само по себи разуме. 2. На питање, да ли између старокатоличког и папистичког учења о св. Причешћу постоји какова разлика, мора се одговнрити са не, у колико се опет догматички непроменљиво установљено дели од школских мишљења. Као догматички неироменљиво установљено призиаје Комисији, ослањајући се на св. писмо и стару

цркву, ово је учење: Ми примамо у св. Евхаристији тедо и крв Христову и ова су ту, и ако изгледају за чула као хлеб и вино, уеге геаШег е1 8и1)81ап1лаШег. Напротив само као школско мишљење - Комиси ја може назвати то, кац заиадни католички богослови говоре о „пресуш,ествлеи)и", оснивајући се на иојмовима о сунстанцији и акциденцији у смислу Аристотеловом. Да се ови појмови пе могу одржати, тако је сигураи резултат новије пауке, да о томе не може бити више пикакове нренирке. Стога се више не може брапити учење о „иресугцествлеши", основапо на нредставама, које су доказане као лажпе. Ако од Пија V. издани римски катихизис (II, 4) учи, да иосле освећења остају само акци деиције од хлеба и вина, а даистепемају сунстанцију хлеба и вина, на чије место долази суистанција тела и крви Христове и то тако, да се у Евхаристији нримају кости, иерви и сви 110једиии удони телесни, онда се свакако не ће наћи ниједан, у нриродно-научном одиошају обра зован „паниста"-католик, који би се усудио држати тог застарелог гледишта Схвати ли се „пресугцествлепје" у смислу старе цркве, онда се Старокатолици потпупо сла;ку с паиистама. Изрази, којима се служе црквеии оци и старе литургије, казују на основу нознатих места из св. Писма то учеи.е, да су хлеб и вино, после освећења, тело и крв Христова, пе обична, иего „одлична", тајанствена нића, која пружа учешће у искупиој жртви Христовој. Како се свршава та тајна, не говори се пи у Новом Завету, иити ностоји ика ково предање, које би било сагласио засведочеио од читаве старе цркве. Црквени се оци у својим теоријама о томе јако разликују једаи од другог И руски догматичар Макарије правилно предаје, да су изрази: 1гап8зићз1агШа1ш, ретоиассоасд ушли у уиотребу иа западу тек у 11-ом, а на истоку први пут у 15. веку. Напротив старији термипи као : сопуегИ, [хетајЗосХХгаЗ-ас [ЛБтатосгТаЗш у учеп.у отаца често су само уопће озиачавали, да хлеб и вино иосле освећења нису више исто што и нре, да пису више обична (ргоГапе) пего тајанствена иића Господња, при чему се о на-