Српски сион

Б р 50

„СРПСКИ

сион-.

чину тога претварања није испитивало. У нашој Комисији је ие без оспотеа опажепо, да би веома опаспо било у овом теп1ком учењу, једпом средп.евековпом школском мишљењу, које се више ие може одржати, ии с паучно-природиог ни с филозофског гледишта, хтети дати зиачај догмата. Мисле, да се, без обзира што нико нема права на то, таковим иоступком вери не номаже, иего јој се паноси најдубља штета. За доказ, како су се слободио, без штете по чврстину у литургијама преданог догмата, односили оцп ирема богословској спекулацији о истом, споменуше (у Комисији) разлагање папе Геласија I (Тракт. Ш.): Са земаљским елементима, мисли он, спаја се божапска супстапција, ради чега ми примањем св. Евхарисшје постајемо учаснмци божанске природе. Он види у њој слику туз1егшт рппс1ра1е (врховне тајне) т. ј. ваплоћеп.а, и хоће да каже: као што се божапство и човечанство сјединише у јсдпом Христу, тако су овде хлеб и виио носиоци ваплоћене бон^анске природе. ^ 3. Да би отклоиили сваку сумњу, ми пе оклевамо изјавити, да ми у догматичном одношају пемамо пишта рећи против иридржања речи: 8апс1ит еасгШсшт, јттаси1а1ат ћозНат, којпх пема у пемачкој литургији, као и у опКе против читавог садржаја чина рпмске литургије (Меззкапопз), ко.ја потиче из старе иркве. III. Учење о седам васељенских сабора. 1. Изгледа, да руска Комисија, корећи у Немачкој уведепе уџбепике, меша символичке књиге са школским руководствима (СотрепсИеп) и да превиђа, да кнтихизис холандских Старокатолика ио њихоиој жељи пешто подробније говори о Христологији него пемачке кн.иге, које се коре са тог недосгатка Ипак опажа и застуипик холандских Старокатолика у пашој Комисији, да се овде ради само о једиом педа гошко-техиичком питап.у, иа које се има одговорити према приликама и потребама сваке иомесне пркве. Оп себи чак допушта, с нуним нашим пристапком, да дода, да са утискивањем мехапичкчх, мпогима сасвим перазумљивих Формула, иишта није

учиљено, да се напротив мри релиЈијозиој настави главна брига састоји у духовпом проницавању утврђепих Формула и у всштипи користитп се п .има ради религијозиог живота срца (Шг баз гећ^шзе ветиШз1ећеп). Ми би претпоставили, да је то најсигуриији нут, да се особито виши и образовнни сталежи сачувају од певерија и сектанства 2. Немачки Старокатолици иемају пишта нротив тога, да доиуие „Руководство" у смислу ])уске Комисије, и ако с педагошког гледишта сматрају као правилније иравити јаспију разлику, иего што је то, као што изгледа, иримљено у Русији, између Откривења, како се опо садрлш у Писму и Предању и спекулативне обраде истога, те садржину носледње оставити усмеиој настави гледећи на нотребу ученика. IV. Канонични карактер посве^ења холандских старокатоличких епископа. 1. Комисија налази, даје иредстављање и схватање извештаја с обзиром па носвећење холапдских старокатоличких енископа неправилно у битним тачкама и са историјске стране и са страпе садржиие. Особито је пеправилио тврђење, да је паиа за управу холандске цркве ностављао прво апостолске викаре, оида пунцијусе, који су живели у Келну и Брислу, и да је носледњи од ових нунцијуса. као што се у руском извештају буквално тврди, „био архијепискон Коде", који је „био позван у Рим па суд због оптужбе у јансенизму и био 1704. г. свргнут." Нупцији у Келну и Брислу с једпе стране и аиостолски викари у Холандији с друге страпе имађаху сасвим различите дужности и Коде је био адмипистратор утрехтске цркве, али никад није био пански иуиције у Келну и Брислу. 2. Састављачи извештаја ]>уске Комисије о холапдским посвећењима стали су па гледиште иапског нрквеиог права. Полазећи с тог нрава, како су га паие у 7 веле у практику (ше ез <:1игсћ сће Рарз1е гиг Гакћзсћеп беИипд дећгасћ! \уаг), пе може се оснорити, да холапдска посвећења не одговараху истоме потиуно, јер није било паиске нотврде личности; монге се признати, да то право у нормалним приликама не би