Српски сион

Отр. 822.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 50.

бидо примењемо. Али тадашњи положај је одлучио захтевао неправилности. Да је папа од реФормацијоних заплета у Холандијп управљао тамошњом нрквом преко такозваних апостолских викара, и то није остало ненознато руским извештачима. А да ли је но црквеном праву на то био опуномоћен, да ли је могао на своју руку лишити читаву земљу канонички правилпе уираве преко законитих епискона, то је више него сумњиво. Али холандска је црква смерно подиосила тај пеправилии моступак римског двора и сам архијепископ Коде, који је Фунгирао као апостолски викар, када је био суснепдован ради свог староцрквеног, православног, антијезујитског иравца, послушно је напустио своје функције. Тек после више него 20 година пристуни се избору и носвећењу једпог епископа насупрот Риму, — довољно доказа, да се није радило лакомислено и бунтовнички. И није се оклевало, можда дуже него што је требало, али увек узалуд, да се изради римско одобрење за изабраног епископа, јер се са холандске стране није ни мислило, да се иетупи испод врховне власти папине, у колико је та власг била онравдана. ТТТта их је осим других узрока пре свега на то нагнало, да до извесне тачке откажу послушност папи, беше појава, под утецајем Језујита, догматичке буле 1Јш§еш1из 1713. г., која је читавом низу верских учења као и правила морала и дисциплине као јеретичкима претила анатемом. Ако се холандска Црква није хтела саћи под јарам језујитских заблуда, то беше приморана, да усностави православну еписконску управу, која је постојала но праву и којој се од стране Рима дуго стављале преиреке. Да се у таковој неволш мора прећи нреко малих небитних неправилности, које извештај кори у посвећењу СтепоФена јасно је само по себи, чак и најважнија међу њима, служење само једног епискоиа при посвећењу, нема зиачаја, јер се чак по папском учењу то признаје као довољно у случају невоље и уоиће се допушта у новијим циркумскрипцијоним булама. У алтернативи између неиравославља и малих дисцинлинарних иенравилности, које ие дирају суштину ствари,

и руска црква ие би ни за тренутак била у сумњи, како да постуна према основним нрквеним установама. V. Литургија. Опаске извештаја о овоме предмету у толико нису сасвим на своме месту, што је не само у Холаидији, него и у многим местима у Немачкој римски служебник у употреби код Старокатолика. Могло би се побијати и тврђење, као да у њему нема иризивања (Св. Духа) У осталом догматички или начелио ми немамо иишта рећи против жеља руске Комисије с обзиром на литургију. Боп, 10. августа, 1896. год. У име у Ротердаму састављене комисије, њен председник Теодор Вебер католички епнекоп Старокатолика Немачке Државе. Превео М. В. Ј. Бееједа* Влагочеешиви Христијаии! Бог милостиви, кскх х Е^аги^х поддтмћ, излио је благослов свој на молитвени храм овај, па паше уз ваше молитве. — Благо дат Божја уселила се је у освећени храм овај, да освећује и утврђује у вјери и добрим дјелима све, који живом вјером и правом христијанском љубави у срцу своме и у души својој нрелазили му буду праг, тражећи у њему од Бога: помоћи својој немоћи, утјехе својој жалости, лијека својој болести. Овом приликом, ја ћу вама, благочестиви Христијани, неколико ријечи проговорити. Нећу ја заносити мисли ваше, на она времена, кад смо царовали, нити ћу вам говорити, што је иегда било: иабрајати вам дивне задужбине старе наше госпоштине, којима се је народ наш поносио и које су му лијепо и спасоносно послужиле, док је робовао, док је мучио муке свакојаке од Турчина силна зулумћара и Латина брата чудповата, а да би зашто, већ зарад своје вјере православне и народности своје српске. — Јаћувама, као * коју је говорио у Трнавцу јереј Дане КнсжевиЛ администритор парохпје кореничке ириликом освећења новосаграђене цркве.