Српски сион
В р . 51.
„ОРПСКИ сион^
1
С тр . 847.
провизоријама, она ствара још пову нровизорију. Но да то није написао, не би имао био шта написати, јер не би имао био шта пребацити епархијској влаети темишварској и предетавити је свету као самовољну и такову, која без обзира иа ствар има пред очима унапређење интереса неких лица, а не корист општине и иарохије о којој ее ради. Не обмањујте, господине иишче, читалачке публике, већ тралгите сигуран извор за своје инФормације, па не ћетеондапод видом свстлости у публику уносити забуиу, збрку и криве појмове о иекој ствари, као што с упитним чланком хоћете да произведете у јавности рђаве појмове о епархијској управи темишварској, тврдећи нешто на намет и без унуте у ствари. А да сте Ви без упуте у ствари и горњи укор пред јавности дали епархијској власти темишварској, ево Вам доказа, којим ће се мало аутентичније доказати, да из инспиратора упитног чланка или из писца његова не говори л.убар, према истини, већ диспозиција на тврдњу неистине, пакост и иесавесност, која му допушта у своме интересу тврдити све, макар ствар ни из близу не стајала опако, како он тврди. Теча.јем године 1894. буде за протопрезвитера-пароха у Араду изабран и поткрђен сада већ иокојни Ђорђе Јеврић, ондашњи парох сегедински. Кад је требао да оде на место свога иовог определсња у Арад, где парохијског стаиа у нарави нема, видео је ов. да не може добити за једног проту-пароха прикладног стана у Араду за евоту од 300 Фор., која му је као еквиваленат станарински установљена била. Затражи с тога, да се станарина та ирема арадским местним приликама иовиси, и кад то црквена оиштина арадска не хтеде учинити, изјави он. да он неће ићи у Арад, док му црквена општина или ие стави на расположење у нарави прикладан за њега стан или не иовиси стаиарину, за онолико. колико је нотребно, да за ту своту према достојанству своме стан у Араду добити може. На ово закључи епархијска власт темишварска крајем 1894. године, не лишивши изабраног и потврђсног нароха и ироте Ђуре Јсврића избором и потврдом у Араду стеченог ирава његова, поставити „и до попуњења овога места" администратором иарохије арадске јереја Стев. пл. Видака. После тога тск (1895.) закључи епархијска власт расписати на ново стечај на место пароха н проте у Араду. Против овога решен.а призва се изабрани и потврђени парох и ирота
Ђура Јеврић на наДлежиу вишу митроиолијску власт, с тога се обустави расписивање стечаја. Призив Јеврићев буде одбијеп и наиаднуто првостеиено решење у креиости одржано. Но односна одлука иризивне власти би тек у априлу 1896. епархијској власти темишварској достављеиа. Тек тада.би била наступила могућност нредузети нужне мере и кораке, да се учини краја ировизорији у погледу пароха и ироте у Араду, да није међу тим наступило изванредно стање у управи исте црквене онштине, које је немогућим чинило иопунење иротопрезвитерско-иарохијског места у Араду. (Свршиће се).
ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е. (Његова Светост, патријарх српски Георгије Бранковић) благоизволео је даровати поплављеницима у Србији 100 фор. у Босној и Херцеговини 100 фор. и у Црној Гори 100 фор. Надаље је Његова Светост благоизволела и ове године доставити градском поглаварству у Карловци 100 фор. као божићњп • Му дар карловачкој сиротињи; а 100 фор. управи карловачке богословије, као дар Друштву св. Јована Милостивог." (Високопреосвештени г. епископ Мирон Николић,) бави се целе прошле недеље у Карловцима, присуствујући седницама Митрополитског Црквеног Савета, а ио том и седницама Саборског Одбора. (Високопреосвештени г. епископ Михаило Грујић,) након свршених седница Мнтронолитског Црквеног Савета, вратио се је у нрошлу среду после подне у своју резиденцију. (Високопречасног г. архимандрита Платона Телечког) благоизволело је Његово Величанство, иремилостиви наш цар и краљ, најмилостивије одликовати орденом жељезне круне III. степена. (Митрополитски Црквени Савет) држао је своје седнице 9, 10 и 11 деиеибра о. г.. под председнпштвом Његове Светостп, преузвпшеног господпиа патријарха Теоргија БранковиИа. Присуствовали су седнпцама као члановп: впсокопреосветтена гоепода еппскопп Мирон Николић и Михаило ГрујнЛ, впреч. г. г. архимандрит Платон Телечки, протојереј Јован ВучковиЛ п иротојереј Василије Константиш>вић\ г. г. Др. Ника МаксимовиЛ,