Српски сион

стр. 838.

„српскисион."

вр. 51.

ПЈ^ед Шкш сватк узглаеи ђакои из олтара ГоеподВ пол 1 олнлка , а завршетак: и ко к-кки к-ккцжх изговори исти ие на дверима, него у олтару. Кор поји оватми Коже; при чему ми чудно бијаше чути, кад иред иошљедним отпојаше и оно: ббуар,^! Аностол чита дијете. Читање је доста отегнуто, но нарочито се затежу задње словке у реченицама. За вријеме читања апостола кади ђакон, а кадионицу држи за ону карику, о коју се иста вјеша. Ушавши послије кађења у олтар прима ђакон св. евангелије и пред вратима са стране нроскомидије сретнут од свјећоносада, који иначе стоје на обичном мјесту, но свагда иконостасу окренути, носи га из олтара на проповједаоницу; свјећоносци нак застану код стуба, које на исту воде и ту га чекају, док се по прочитању односног одломка не врати са проиовједаоиице, те га тад прате до царских двери. Евангелије се дакле чита на нроповједаоници, која је ради тога снабдјевена нарочитим нултом, који је у облику орла са раширеним крилима утврђен на предњој сграни проповједаонице. Послије читања евангелија поји се три пута Олака тек-к Господи. Свештепик дочека на царским дверима св. евангелије, ирима га од ђакона и држи кратку поуку па садржај прочитаног одломка, а кад поуку сврши, одлази к св. трапези, дијете пак затвори двери. На узгласу пред херувимском пјесмом дијете отвори двери За вријеме те ијесме кади архимандрит, држећи кадионицу као што се и код нас држи, али маше с њом сувише брзо. Кад се свештеник послије кађења вратио у олтар и нрије по што ће поћи проскомидији, поклопи се и он и ђакон на запад, к народу, но сваки за се и без кадионице. На ,, великом входу" иде нацријед у стихар убучено дијете са свијећом и кадионипом, кадећи пред ђаконом и свештеником и тако их допрати при улазу у олтар управо до двери. При том звоне на кули звона. Послије „великог входа" затворе се двери и све завјесе навуку. На Отаншх докр"к дијете отвори царске двери. На

Блдгодатћ Господл изађе свештеник на солеју и са крстом осјени народ. Стојећи ту изговори и ријечи Гор'к идскнлгл сердца, а при ријечима Елдгодари/их Гогпода улази у олтар, а дијете затвори двери и павуче завјесу. Необичпо ми је било, кад сам видио, да нико, на ни онај црноризац у пјевници, не обраћа никакве особите пажње ријечима: ПрУилжт«, гадите, а ни онима: ПТ ите и) неа кси. Истом при ријечима: Т коа ш ткои)Ј7, нрестаде онај прпоризац у пјевпици иос чачкати, окреиу се побожно олтару, свјећоносци приђоше па степен пред дверима и сви се присутпи јачој молитви предадоше. На ИзрАдни* отвори дијете завјесу и спусти је послије: И да к8д8тх лшлости, при ријечима : И сиодови насх кладмко отвори је наново, а на: Шкш теое естк царство затвори је онет. 0 причаену поставе се свјећеносцп на сгепен пред дверима. Кад се двери отворе и ђакон с путиром на њима покаже, зазвоне звона на кули. Свештеник са крстом стане иза ђакоиа. Чим овај изговори : Оо стрл^ол1х, одмах свештеник с крстом благосиља и говори: Опаси Коже. Ђакон долази иод камилавком да рече завршне ектеније, послије којих одмах улази у олтар, на царске двери. стх л1и()0л1х изид8лга И ГоСПОДб п0л10лил1с /Л говоре се једно за другим. Заамвопу молитву чита свештеник на солеји пе ок])енувши се к олтару, већ обрнут мало к престоној икони Исуса Христа Послије К!>ди ил1А Господне говори ђакон из олтара Господ^ пол1олил1са , а свештеник отпуст н затијем: БлагослоклГн Г осподне. Остало је као и код нас. А начии, на који се све то изводи?! Ако су Руси, прије девет вијекова, побожпом величанственошћу обреда у псточтој православној цркви грчкој доведени у загрљај нравославија, могу данас православни Грци иобожност своју нонрављати и усавршавати на примјеру његдашњих својих ученика, данаигњмх православпих Руса. Такво се мишљење стварало у мени, кад сам пратећи ово богослужење у грчкој