Српски сион

( тр. 862.

„СР11СКИ

СИОН".

Б р . 52.

тажошњег протопрезвитера пароха Д. — у погледу обнашања литије п свештенпчког таса при венчању, те је по томе изјаснење помеиугог протопрезвптера у погледу обнашања литије узето на знање, а закључак дрквепог одбора у погледу укидања свештеничког •гаса нри венчању стављен ван крепости тако, да се сав од дана донесеног тог одборског закључка, при венчањимаод свештеничког таса, иримљени новацистом протопрезвитеру пароху пма накнадити. — Еиархијска конзисторија пакрачка учпнила је пријаву овоме Савету, да је у једном конкретном случају од кр. земаљске владе добпла налог, да све поднеске, који буду истој конзисторијп латииицом поднесени, пма сходно законском наређењу нрпмати и мериторно решавати, те је иста конзисторија умолила Митрополитски Савет ради даљег уиутства у том погледу, но Митрополитски Савет, обзиром на автономне наше уредбе, и нарочпто обзиром на то, што су свп вернп српске нравославне цркве дужни покорити се иаредбама автономнпм и црквеним, изрекао је, да су странке које спадају у подручје црквене автономије и овоцрксене дисциплпне дужне своје поднескепскључиво ћирилицом чинити, те је према томе представком својом упозорила кр. земаљску владу како на автономне наше уредбе, тако и на одношаје, који између св. православне цркве и подручних јој верних постоје, и умолио је, да кр. земаљска влада од своје одлуке одустане. У осталом напоменуто је и то, да нрема оним странкама, које не прппадају српској православној цркви, а своје поднеске нашој автономној власти чине, може постојати наређење које је и државним законом проппсано. — Потврђено је конзисторијално решење, којим је парох А. Н. пз Ш. због преступа протпв црквеног реда и дисциплпне осуђен на једногодишњу епитимпју. — Исто тако потврђено је конзисторпјално решење, којпмје парох П. Н. у III., због разних антпканонпчких преетуиа, сусиендован и фишкалном акцијом обложен. Потврђено је конзисторијално решење, којим је Ј. В. парох у Пр. на губитак парохије н благодјејанија с њом скончаног осуђен. — Уток јереја Ст. М. у И. против конзисторијалног решења, којим је у мир стављеи, одбијен је, а односио решење конзисторијално нотврђено је. — Изменуто је конзисторијално решење гледе не припуштања у кандпдацију јереја Ж. II. у С. к избору системнзованог нарохијског номоћнпка, с тим, да се исти избору има припуститп, - Потврђено је конзисторијално решење, којим је администратор парохије у А. јереј Ст. пл. В. премештен за администратора парохије у В. Кпкинди. (Саборски Одбор) наставио је нрошле недеље

своје седнице, под председииштвом Његове Светости, преузвпшепог господина патријарха Георгија. Тнм седнпцама ирисуствовао је и г. Др. Јосиф Јагић. У среду је приспео и преузвишени господин Данило СтанковиЛ, те је Саборски Одбор обавпо п једну конференцијалну радњу своју око прнпремних носала за народно-црквенп сабор, којега би састанак имао бити на пролеће. Саборски Одбор је завршио своје седипце у среду у 8 сати у вече. Извештај о раду Саборског Обора донећемо накнадно. (Уредник „Весника Српске Цркве") г. нротосинђел Виктор, досада професор богословије у Веограду, премештен је, Краљевим указом, за професора нпшке гимназије. Поводом тога замолио је г. Внктор Главни Одбор тамошњег свештеничког удружења, да донесе своје решење у погледу даљег уређивања „Весника Српске Цркве". Главни Одбор је 1'еднодушно решио, с обзнром на четворогодншњи реван уреднпчки рад и ревно старање око напретка „Веснпкова" г. Викторово, да исти остане — и крај његова нремештаја у Ниш — и од сада уредник „Весников", све дотле, док год буде могућностн да његово одсуство не режети тачно пзлажење листа, — Оваким решењем се заиста одаје најлепше признање досадањем уреднпчком раду г. Виктора. (Српским композиторима у пажњу.) Од „Гусала", друштва за пеговање музике у Вел.-Кикпнди, умољени смо да денесемо ову белешку: „У седници од 20. априла 1894. год. решило је друштво „Гусле", да ће од сад сваке год. 27. априла по ст. држатп дечију беседу, те ће тиме празновати дан спаљења моћи св. Саве. За ту беседу расписиваће сваке године награду од 25 фор. за најбољу дечпју композицпју у 1 или 2 гласа, удешепу са нратњом виолине илп гласовира и то за употребу у малодечјим забавигатима или у нар. школама. Песме без пратње неће се у обзир узетп. За беседу, која ће се одржати 27. априла 1897. год., друштво овпм расписује стечај. Текст може компониста сам по својој вољи изабрати. Композиције се имају анонимно нослатп на г. Жилана ПетровгЉа, председнпка друштва „Гусала", а пме компознторово нека се назначи у запечаћеном писму. Рок стечају је до св. Саве 1897. год. На оветосавској беседи ће се јавнти, колико је и каквих песама стпгло. Све комнозиције које приспеју до тога дана, лпковођа друпггва „Гусала" научиће са децом из кикиндских српских школа, и све ће се певатп на дечијој беседи 27. анрила 1897. год. Која ће од тих песама добитп награду, то ће публпка нресуднтп. Посетноци беседе добиће куноне, на којима ће бптп бројевн