Српски сион

С тр . 854.

„СРПСКИСИОН. и

Вр. 5б.

0 учењу вјеронаука и појања младежи која је престала полазити школу — до женидбе и како да. се иста приљуби к поха^ању св. богослужеаа, вјеронаука и појања? (Свршетак).

3. Долазимо напокон и до оне младежи, која је престала полазити и опетовну школу а то је она од 15 година па на више док не ступи у брак Ову младеж више не веже школски закон на полазак вјеронаука и св. богослужења, а и родитељи ју неће на полазак упућивати. Ово је доба, када младеж обично заборавља што је научила кроз школу, и када се ионајвише раскалаши Данашње стање ове лладежи је жалосно. Вјеронаук ју учи по гдје који свештеник и то бива с натегом, а о учењу појања ријетко се гдје и мисли. У цркву долази врло ријетко, кад јој се хоће; стоји гдје хоће, излази кад хоће. Кад нам је младеж тако недисцишшнисана у вјери, како ли ће нам тек остарина изгледати јадна и кукавна Зар не би могла у будућностп, неприљубљена цркви и њезиној иауци, лахко се повесги за наукама противнима нашој цркви? Већ само и помисао на ову невољу ћера нас, да што већу пажњу обраћамо васпитању у вјери и нешколске одрасле младежи мушке, а особито женске. Нагласисмо женске. А за што? Јер је женска питомија и послушнија и од природе више је наклоњена извршивању религијознијех дужности од мушкога Женска кано домаћица има пазити на извршивање вјерских прописа у кућп; као мати има у рукама васпцтање дјеце. Своје знање предаваће дјецп својој. „Ако хоћете да су вам људи велики и славни, вп научите мајке величини н слави." — „Будућност и срећа дјетиња зависе од њпгове мајке." Дакле свештеник, ако хоће да му иаства буде што честитија, безувјетно мора наставити васиитање у вјери младежи и кад престане полазити школу. То васпитање састоји се у иоучавању вјеронаука, хришћанскога морала, црквених дисциплина и појања, и у похађању св. богослужења, на којима ће редовно присуствовати и појати. Свештеник ће пазити, да младеж редовно испуњава дужности и да се код куће, у колу, у забави присто.јно влада; одредиће дан, у који ће сва младеж приступити св. исповједи и причести; наложиће да

две а две дјево.јке редом имају држати чистоћу цркве Питање настаје како ће се та младеж привући на редован полазак вјеронаука, појања и црквених богослужења? Врло лахко. „Треба хтјети, ..треба смјети, па да видиш куд се лети." Свештеник нек узме у помоћ углед цркве и свој положај и своју чврсту вољу, и редован полазак одмах је осигуран за увијек Ја ћу слободан бити овом приликом изнијети из своје праксе како сам на другој својој парохији у Кобашу радио и колико сам у раду успјео. Молим, да се не узме кано истицање моје, него само кано скроман доказ, да је лахко постићи приљубљење младежи к вјеронауку, појању и к цркви. Кад сам прије четири године дошао у Кобаш послије неколико недјел>а, док сам спо :нао ситуацију, говорио сам једне недјеље о петој заповједи Божијој дотичући се и треће црквене, и онда и ово рекао ио прилици : „желпм да сва младеж, м) г шки и женски, сваке недјеље и свакога празника долази редовно на св. лптургију п да овдје стоји (показао сам руком мјесто пред лијевом пјевницом) и Богу се моли. Недјељом иослије иодне у два сата. када средње звоно одзвони, одмах се има сва младеж скунити пред цркву на учење вјеронаука, послије којега ће ићи у парох. кућу на учење појања (У мјесту нема, српске школе, а јер у комуналну не даду иконе наше, то смо удесили у парохијској згради собу за појање). Двије а двије дјевојке дужне су пазити да је црква чиста. Ово што рекох важи за све без разлике и очекујем да ћете сви послушати. Ако би 'сенашао ко да не послуша, биће опомењен на само ; не помогне ли — пред младежп, а не помогне ли и то, пред црквом на проповједи, а не помогне ли и то, онда дотични нек ме не тражи приликом женидбе и удаје". „Од данас нослије Нодне ночима вјеронаук и појање, а у прву недјељу се има стајати на одређеном мјесту." И одмах с почетка се то прилично добро удовол.ило мојој жељи. Било је ћудања, ненослушности, нриговорања, а рекао бих и стидљнвости; но када се видјело, да ја то не схваћам олако, да пронитујем за ненослушне. да их пописујем, опомињем и маркирам, онда је богме нестало и непослушности. И сада ти младеж долази сваке литургије у цркву, мирно стоји,