Српски сион

Број 52.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 855.

извршује прописе вјере и поји, а што је доста важно утиче и иа старије. Сад и они долазе многобројније у цркву, на што виде од младежи и они чине, и она у појању гуде. А она младеж шго је ступила у брак, научена на долазак у цркву, долази вј ^ ло добро и сада, те са својих. нових лјеста ноји. Сада више не треба да водим биљешке и да кога укоравам због недолажења к учењу вјеронаука и у цркву на св. литургију. Младеж се је ириљубила к цркви, а и старији да упона мспуњавање дужности. Али увијек морамо мислити и на ону народну пословицу: „у сваком житу има кукоља". Јер у раду са младежи наићи ћемо на кукољ — на така лица, која неће слиједити упуте свештеникове, радиће противно њима. И да се истријеби кукољ, свештеник ће морати употребити и неке казне. Неки свештеници у овом случају прибјегавају за помоћ свјетским властима. То је погрјешка. Ја мислим, да свештеник без какве грдне невоље не смије дизати тужбе против своје пастве код свјетских власти. То је исто тако, кано да отац кад треба да казни своје дијете и да сам исправи погрешку — зове у помоћ туђина или свјетеку власт. Свештеник мора имати утјецај на своју иаству јачи од свјетске властн, и његове моралне казне морају да осјетљивије дјелују него ли материјалне казне свјетских власти. Ов. писмо и канони пружају му довољно средстава. Али има још нешто чим ће се младеж приљубљивати к вјери и цркви. А то. је угледањем у свештеникову породицу и у самога свештеника. Свештеник треба сваком приликом да одликује добре полазнике цркве а да осуђује немарне. Не смије, да услијед каквога дара, гледа кроз прсте момку или дјевојци Свештеник мора пазити, да и његова дјеца, и ситна и одрасла, редовно долазе на богослужење, да мирно присуствују и да нгшју и поје, да се исповједају и причесте; а не можда да пушта својој дјеци, да бјежи од цркве, јер њихов примјер иагубно дјелује и на младеж другу. На жалост иознајемо доста свештеничких синова, који су врло слабо или баш ни мало упућени у црквена богослужења, па не знају отпјевати баш ни нај једноставније пјесме. Кад су постали људи од иоложаја, дјелују у нашем народу у духу противном нашој цркви. За успјешно дјеловање у учењу вјеронаука

и појања неопходно би потребна била књига, у којој би изложене биле молитве, све оно што нам ваља в.јеровати и чинити и пјесме са св. литургије. Што је нанисано све би морало бити написано кратким слогом и разговјетним језиком и разумљивим тоном, како би била што приступачнија уму нашега простога народа Кад би црквене опћине биле још наклоне, те да уз парохијалне домове подигну зградицу са једном собом, тамо гдје нема школе наше, гдје би свештеник могао младеж учити вјеронауку, црквеној дисциилини и појању, без сумње много би допринијеле к приљубљивању младежи к вјери и цркви. Према свему, дакле, што на, брзу руку могосмо промислити о овом питању и написатн, убјеђен сам чврсто, да до нас свештеника стоји хоћемо ли нашу младеж приљубити к учењу вјеронаука, к извршивању црквених дисцинлина и к похађању св. богослужења и нојања. Од свештеника се иште само да с младежи ради, ради и увјек да ради. Радећн с младежи, ради с цијелом паством својом; а ако сви радимо са својом паством, радимо са цијелим народом. А наш народ треба нашега рада. Он је гладан духовнога брашна, а жедан духовне пиће. Па кад имамо доста и једнога и другога, гријех је не нахранити гладног, не напојити жедног. — Ко би случајно рекао: лијепо пишеш, красно пишеш — али тако се не може у пракси, јер неда се ништа с нашим народом почети, овоме ја одговарам са ријечима нашега цјесника епискона Никанора — Срб Милутина: Народ је ко њива., Коју кад сејеш ил' садиш, Онако рафа и носи Како ју кад радиш. Јован Јованови&. парох. Администратор српеке правоелавне парохије у Араду. (Свршетак) Против редовног црквено-онштинског заступства у Араду, у ком су већ од дуго година на дневном реду ненрестана трвења^ и отимања за учешће у управи црквено-општинских послова, подмашане су течајем 1895 године нријаве због неуредности и злоупотреба у манипулацији с