Српски сион

Стр. 14.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 1.

мназије г. Васа В ујиЛ, краткик леппм говорои, којиж је истакао сврху, тога договора, поздравио скуп и зажелио му сретан инапредан рад. После тога је решено, да се позову све Српкиње госпође у Карловцима на уписивање у чланство те Задруге. а професор богословије г. Жилутин ЈакшиЛ замољен. да спреми нацрт друштвенпх правила. На том скупу изабране су одмах госпође и госпођпце, које. ће позивати на уписивање у чланство п обавити први попис чланица. Изабране госпође п госпођице су свој посао извршиле брзо и ревио, а са лепим успехож тако, да се је већ 22 децембра могла сазватп прва скупштина уписаних чланица. Скупштина је тога дана и одржана у гимназијској великој дворапи, ради нривременог конштитуисања и претреса друштвеиих правила. За председницу изабрана је на тој скупштиии гђа. Милева 1ојковц%ева, за подпредседницу гђа. Ангелина СтанковиЦева, за перовођу гђца. тара Хајдинова. Изабран је и прнвремени Одбор друштвени, а за благајкињу гђа. Катица КрасојевиЛева. Правила по нацрту г. Јакшнћа примљена су са малим изменама, п подастреће се кр. земаљској влади на надлежно одобрење, после којег ће задруга отпочетп свој племенити рад. Честитим госнођама, нашим карловачким Српкињама, нека је у име свију оних племенитих цељи и смерова којо задруга на себе прпма, лепа хвала. Жпвеле! Усвоме нпсменитом послу немалаксале него напредовале п најлепше успехе показивале. Изасланство новоосноване Задруге предстало је други дан Божића Његовој Светостп преузвишеном госиодину патријарху Георгију. Његова Светост је благоизволела изасланство врло милостпво примити, нохвалити дело гогакфа карловачких Срикиња, ободрити их на истрајност и Задрузи обећатп своју најмплостивију потпору. Као што дознајемо впречасни г. архпмандрит Платон Телечкп уписао се за члана оснивача са прилогом од 25 фор. тако исто и впреч. г. архимандрит Лукијан Вогдановић. С обзиром на племенитп задатак „Задругин," препоручујемо „Добротворну Задругу Српскиња Карловкиња," пажњи целог нашег народа. (Проолава у Црној Гори.) По одлуци Књаза Николе, ирославиће се 200 годишњица династије Петровића Његоша, која је летос одгођена била, дана 2 (14.) јануара т. ј. сутра. (| Јереј Јован Дими&,) парох у Српској Капели, премииуо је 20 децембра пр. г, после кратке болести у 60 години свога живота. Вечан му спомен!

(Изгорела црква.) На Бадњи дан у вече појавила се ватра у српској православној сабсрној цркви у Котору, п црква је сасвим изгорела. Штета износи на 100 хиљада форпнти. (2 број „Српског Сиона") ради празника изаћи ће 12-ог јануа.ра у неде.гу. Свима поштованим сарадницима и претплатницима овога листа поздрављамо нову годину. Сретна им била и добра им донела! Уредништво и Администрација „Српског Сиона". Објава. Многи прав. сри. свештеници и други пријатељи енархије будимске обраћају се на ме с молбом, да им један примерак „нрвог Шематизма прав. срп. епархије будимске за год. 1896" бесилатно на расноложење ставим.. У одговор на ове молбе, част мп је овим објаснити, да се поменути шематизам, као издање енархијске уираве будимске, уз наилату своте од 60 новч. по свима српским књижарама добити може и да ће се чист нриход у сврху потиоре сиромашних прав. с.рп. вероисиоведних школа епархије будимске употребити. У Сент-Андрији дне 19. (31.) дец. 1896. протођакон Георгије МарјановиБ, епарх. бележник. Јавна захвалност! Имадох сина — јерођакона дра. Симу наду и утјеху своју, сина пуна чисте и жарке љубави ирема родитељима и родбини својој, сина одана светој матери цркви православној сриској, за коју се дуги низ година спремао ријетком марљивошћу и прибрао обилато знање, да и њој и народу своме послужи. Имадох га, али га, — јао мени и ојађеној родбини — брзо изгубих. Изгубих га онда, кад је, као потиуно спреман човјек почео живити. Изгубих га и ја и сва родбина његова, на челу са милим ујаком његовим Митроиолитом Дабро-босанским Николом Мандићем, који га је као и ја, јадна му мати, као тужни брат и кукавне сестре, као зеницу ока свога пазио, и све чипио, што у л>удској снази стоји, да љубимца свога сиасе себи и нама.; али, на велику жалост нашу пе ус.пједе. Његова и паша „десна рука клону за увјек" како но болно узвикну на прву црну вијест о смрти његовој. Мјесто наде, да га видимо у служби цркве и народа свога, радина и угледна, остаде нам туга на срцу, које никад прежалити не ћемо ;