Српски сион

С тр . 18.

СИОН."

истих најспособиија, има се исти драговољно одазвати. За уираву дотичне школе одговорна учитељска особа без обзира на вјероисповјест има такођер присуствовати оному дијелу свечаности, који се обавл>а у школи. И у оним школама, гђе православпа школска дјеца неби могла присуствовати светосавскОј литургији због превелике удаљености од цркве или због зла времена, може се нриредити дјеломична јавна светосавска школска свечаност пјевањем, декламовањем и говором, ако се о том надлежни свештеник-вјеручитељ са дотичпим учитељем сиоразумије и договори, пак је за дотичну ирославу и оваке свечаности одговоран. Светосавску свечаност слободно је нриредити и ирославити у свакој школи, у којој број православне дјеце износи барем петнаесторицу (15) школских полазника. За вријеме школске ове прославе празника св. Саве, има се школска обука за дјецу других вјероисповјести сасвим обуставити те иста разпустити. Наредба ова ступа данашњим даном у кријепост, нак се је овоземаљске области и управе школа точно држати имају. У Загребу, 13. сијечња 1897. ГроФ Луен-Хедервари. 5941 Ас1 С. 0. ех 1*96. Правила о употреби спиеа митрополијеко-патријаршке и народно-црквене архиве. Чл. 1. Средишне митрополијеке народно-црквене автономне власти и звања могу у свако доба за време службених часова — а кад је нотреба и ван службених часова — списе митрополијскопатријаршке и народно црквене архиве разгледати и ио иотреби из архиве извадити, али само зарад службене употребе. Чл. 2. Пријем списа потврђује односна власг (звање) у посебном архивском записнику, а мимо то даје о примљеним списима реверз, који архивар ставља у Фасцикиу на место, са којег су сиисе узети. Чл. 3. Кад власт или звање извађене списе у реду врати, добија натраг свој реверз; у противном

случају дужан је архивар на реверзу и у архивском записнику забележити, у каквом су стању списи враћени. и обвезанје о свему пародноцрквенога тајника, као шеФа свих средишних митрополијских нар цркв звања —и то у важнијим случајима писмено — известити. Чл 4. Приватна лица могу само ио дозволи народно црквенога тајника у архиву улазити, списе разгледати и од истих изводе и преписе добити. Чл. 5. Ради получења ове дозволе обраћају се нри ватна лица народно црквеном тајнику писменом, у којем треба сасвим тачно да обележе на коју се личност, који догађај или предмет односе списи, које су вољни развидити, и од којих извод односно нрепис желе добити. Чл. 6. Дозвола се нанише на иисмено и молитељ то иисмено предаје архивару. Чл. 7. Архивар по пријеМу писмена са дозволом ставља ириватном лицу на разгледање архивске записнике, те пошто исто из ових забележи еписе које жели развидети, означује архивар дан и час, када ће односне списе у архивској нисарни моћи разгледати. Све такве дозволе имају се сачувати. Чл. 8. Приватни не могу архивске спиее ни у каквој ирилици изваи архивске писарне разгледати односно ради употребе с-обом ионети, него их могу једино нод надзором и одговорности архивара прегледати односно нреиисати. Чл. 9. Изводе и иреиисе архивског списа, у колико се то дозволи, добиће приватни нреко митрополијско-патријаршкога и народно-црквенога архивара, а на свој трошак и то по привијеном додатку под •/• Ну дозвољава се, да странка и 1 сама препшие дотични спис под надзором архиваровим. Чл. 10. Верност извода одиосно преииса архивских списа иотврђује митрополитско-патријаршки и народно-црквени тајник нотписом својим и жигом оне митрополијске власти, у чији делокруг сиис спада уз пристојбу по додатку иод Чл. 11. Приватна лица дужна су у архивском записнику својим именом потврдити, да су изве-