Српски сион

С тр. 22.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 2.

милостивију потпору „ Вранкову Колу ", које је и почело излазити на великодушиу Његову реч. Поводом тога доноси „Брапково Коло" у 2. броју своме ову захвалницу: „Слава и хвала Његовој Светости срцском патријарху преузвишеном Господину Георгију Бранкови&у! Његова Светосг, поред толико досад доказа своје љубави ирема Народној Просвети, показао је ту љубав и према Леној Књижевности српској, као одличном сј >едству за васпитаље народно, те је иоклопио хиљаду форинаша а. вр. „Бранкову Колу" на досадашљи дсфицит, обећав листу и надаље своју потпору. Тим је омогућио, да лист и даље излази и напредује Уредништво, а, уверенн смо, и читаоци ће кликнути: Слава и хвала" ! Том усклику захвалности нридружујемо се и ми, и кличемо : Живео патријарх срнски Георгије Бран■ ковиЛ, добротвор наше лене кљижевности и вештине! Кратки иеторијеки преглед дрквенога пееништва. (Наставак). Најславнији писци V. века и бранитељи иравославља, иротив јереси Несторијеве и Евтихијеве јесу: свети Анатолије и иреподобни Роман Слаткопевац, који исиеваше православне песме о вачовечењу Бога Слова и о тајни нашега епасеља, које је он изврпшо. У богослужбеним књигама цравославне цркве има много песама светога Анатолија. 2 ' 2 ■ — Није искључена могућност да су његовим насгојањем донесена на Халкидонском сабору и нека правила о црквеном појаљу. Његови су васкрсни тропари те стихире на Г фсподи коззка^х ... и Хкмитј ... с натписом Еосточнк!, 23 иесме нуне високих хришћанских мисли н осећаја, због чега нх Грци и зову слаткима. У иеитикостару се нрииисују Анатолију: једна сти23 Све.ти Анатолије саставио је неке песме још као прсзвитер Александријски, од г. 449. па до 458. био је иатриарх Цариградски. Живео је за доба цара Маркиана, којег је 451. крунисао, па је дочекао и прејемника му Лава I. Трачанина (Великог) 457. год. Православна црква светкује спомен св. Анатолија 8. јула. 28 Од неправилнога превода грчке речи оуато/иу.а, која долази од А уито Х гој — Анатолије, а не од АуатоХт) — исток.

хира на Томину Недељу, три на Недељу о Мироносицама и једна на Преполовлење. Осим тога има их доста и у Минијима на дане светитељске. У неде.кним песмама час позива свети песник небо и вемљу да се радују напгем спасењу, час верне, да поју васкрслога живодавца и да му се поклоне као Богу Слову, који је безпочетан као и Отац и свети Дух и који се родио од Дјеве за наше спасење; а најчешће се обраћа самоме Исусу Христу и ватреном љубављу и благодарношћу исповеда Његова доброчинства роду човечјем. А у песмама, на празнике Христове н Богороцичине и неке светитељске износп своја висока иосматрања тајне вере, и жпве хришћанске осећаје. Из свих иесама свегога Анатолија види се, да је он певао у Христу иравога Бога и правога човека — Богочовека, и тако својом евештеном песмом оировргну) не само несторијевско нечашће, већ и евтихијевску лажну науку, која се кашње извргла у Јерес докета, који учише о привидном ваплоћењу Христовом. Осим тога има од њега неколико несама и о сједињењу две природе у Исусу Христу наперених против евшхпјевске .јересл. Дуже песме добиле су име „ст'|'\ира (а~1/у\(Л т ј. ббтј), састављена из више стихова 24 — Жив и необорив доказ каквог је добротворног утецаја црквена песма на верне јесте иреподобни Роман Слаткоиевац (у 2. половини У. века), којем црквена песма даде све образовање великога богослова ! и песника. Он је саставио много песама за празнике Хрисгове, Богородичине и светитељске. Само кондака оставио је више од 1000. У нравославним богослужбеним књигама носе његово пме хвалитне стихире 20. декембра, но могуће, да је он саставио и оне, шго се по.ју на хвалите од 21. до 24. децембра. Из службе преподобникове види се, да има много његових песама и за друге празнике. У свима песмама иреподобнога Ролана спојена је са узвишеном свечаношћу љуика простота, која је у стању свакога расиоложити на размишљање о на.јвишој тајни вачовечења Божје Речи. Свети Слаткопевац позива анђеле, да спреме јасле у Витлејему; довикује горе, да пуштају из себе сласти; јавља живима д мртвима, да се рађа силни и велики владика Христос, Цар небеони да на земљу силази; моли анђеле, да се и они радују и ноју, што се ненријатељска пре24 ФлоринскШ, стр. 103. —111.