Српски сион

Стр. 24.

„СРПСКИ сион\

Бр. 2.

4. Свој врхунад у обиљу и складу достигло је црквено несништво у VIII. и IX. веку, и дало пра-вац и образац за иесме свих сљедећих векова до данашњих дана. Усавршењу црквенога песништва и утврђењу сталног тока песама на богослужењу, особито вечерњу и јутрењу, ирипомогле су многе и разноврсне прилике, као: потреба једноликости у ногледу свечаности богослужења једнаких празника, и истицања разлике већих од мањих; умножење празника због иконоборачке јереси, због које је међу хришћанима почела слабити вера, јер се јеретици не задовољише само порицањем важности поштовања икона, већ пођоше и даље: сдадоше одрицати п поштовање анђела и светих и раскидати свезу између цркве војинствујуће и торжаствујуће, па се устремили и на ноштевање тела и крви Христове — свете евхаристије. Установљујући нове а дајући већу свечаност старим празницима, побринула се црква да изазове у људма осећај и потребу и будућега века, опомињући их на дане ка-јања; отуда и јесу песме погребне и на спсмену умрлих скроз проникнуте духом иокајања, Мада су песме овога доба и биле нове, ове су уједно и продужење минулих векова, с којима су по духу и карактеру врло сродне. Предметом песмама VIII. и IX. века служи сав домострој нашег спасења, све свето на небу и на земљи; заједно с тим показује се у овим вековима молитва љубави и несма покајања. Облик песме добија већу вештину. Карактер песме је где висока свечаност, где дубока скрушеност. Период нових иесама започиње славни цариградски патриарх свети исноведник Герман (| 740/). Написао је похвале светитељима, 34 мученицима, 35 апостолима, 36 иреподобнима, 37 и нохвале делима, којима је устројено наше спасење. а наиме: канон Благовештенски, састављен у облику разговора између Архангела и Марије, 38 стихире на Сретеније, хвалитну стихиру Богородици 1. септембра, самогласну стихиру на Малу Госпојину и др. Као Германово дело познато је Изјашњење Литургије. У неким споменицима но.си његово име и лутургија пре34 Пророку Илији и на Усековање. 33 Евстатију, Димитрију Пантелеимону, Ирокопију и Сергију. 31 Јовану, Андрији, Петру и Павлу, и Филимону. 37 Симеону Столпнику, Симеону Дивногорцу, ЈеФтимију Великом. 88 Овога у садашњии ррквеним службама нема.

ђеосвећених дарова. У исто доба кад и свети Герман дивно проневаше и пропојаше у 11алестини два брата Јован Дамаскин и Козма Мајумски. Свети Јоваи Дамаскин написао је каноне на празнике Христове, 39 Богородичине 40 и светитељске 41 ; осим тога многе стихире како на поменуте тако и на друге празнике. многе погребне песме, те претежии део садржине октоиха. Њему се приписује и иесма О тЕв-к д В етса . . . Најмилији му је предмет васкрсење Христово. Канони се одликују високим мислима, живим осећајима, снажним изразима и великом вештииом. У погребним иесмама оплакује краткоћу живота и празне бриге људи за земаљским нредметима, јавља о смрти и свраћа иоглед на гроб умрлога, И у осталим му песмама владају јаки осећаји и узвпшене мпсли, а све у духу божјих пророка и богомудрих отаца. У његовим песмама превлађз<је лирски тон, којим или исповеда догмате православне вере или излива осећаје верујуће душе, која се радује Богу Спаситељу или се каје и скрушава или се моли. Свети Козма 42 саставио је каноне на празнике Христове 43 и Велику Госиојину, тз трипеснеце 44 59 На Уекрс, Недељу Томину, Божић, Богојављење, Преображење, Први канон на Спасов дан, други на Духове. 40 На Успеније, и Богородичине каноне што су у Октоиху. 41 Великомученику СтеФану, Василвју Беликом, Јевтимију Великом, апостолу Петру и Навлу, на дан зачећ* Јована Претече, Бесребреницима Косми и Дамјану, Мученику Евстатију, Авксентију, Евгенију, Мардарију и Оресту, Павлу Тивејском, Максиму Исповеднику, Иполиту, 40 мученика, ЕгшФанију Кипарском, мученику Леонтију, Јулиану Тарсијском, на Ивањ дан, наУсековање, на Нову Годину, Симеону Столпнику, великомученику Вавили, првомученици Текли, аиостолу Ананији, два канона архангелу Михаилу, канон мученику Мини, Внктору и Викентију, апостолу Андрији и великомученику Теодору Тирону. 42 Рјдом иа Јерусалима. Оставши као дете без родитеља, би примљем у кућу Дамаскинову, те ,је с њим одрастао и васпнтао се. После смрти Дамаскинових родитеља, кад Јован заузе звање свога оца, оде Козма у манастир, од куда је позивао друга на одбрану светих икона, а и сам је радио против иконоберачке јереси, У манастиру је почео писати и каноне, али већину их је спевао као епископ у Мајуму, јер их мало има с натписом Козма, а претежно много с натписом кир (од хбркзс;) господин. Година смрти Козмине није позната. Света црква га слави 12. октобра. 43 Божић, Богојављење, Преображење, Воздвиженије, Сретеније, Недеља по Божићу, Цвети, Велики Четвртак, Духови. 44 За понедељак, уторак и среду страсне седмице; четверопеснеце за Цветну Суботу и Велику Суботу.